Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1956, page 84

70

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Није правилно схватан знача ј претходног питаша и овлашћеша управног органа за шегово решаваше. Најчешћа грешка утгравних органа у овом погледу састојала се у томе што нису приступали решавашу дретходног питагьа, кад се оно појави у оквиру решаваша о конкретно} управној ствари, већ су се само оцредељивали за једно од могућих решеша тог питаша и на темељу тога одлучивали о главно] ствари. Међутим, судска прайса и у погледу решавања претходног питања дала je јасне смернице органима управе. Пре свега, y пресудама већа за управне спорове указано je на то да je управни орган који води управни поступак- у конкретној управној ствари надлежан да реши у управном поступку и искрсло претходно питание из надлежности суда или ког другог државног органа. Поред тога, према судској стракси управни орган je овлашћен, ако то нађе за целисходно, да наложи странкама да се у одређеном року обрате суду или другом надлежном органу у цшьу да издејствују решенье претходног питаша, с тим што ће дотле управни поступак мировати. Ово становипгге заузето je и у пресуди Врховног суда HP Србије У бр. 2718/54 од 10 децембра 1954 којом je уважена тужба и поништвно решење управног органа због грешке у односу на претходно питаше. У конкретном случају тужиоци су у својој жалби тврдили да имовина која je обухваћена порезом на поклон не може бити предмет опорезиваша по овом основу, јер -ту није реч о поклоњеној већ о заједнички стеченој имовини. На овај начин појавило се пред туженим органом једно питаше које je у односу на главку ствар претходно, те се као такво морало расправити пре доношеша одлуке о главној ствари. Тужени орган je могао искрсло претходно питаше или сйм да расправи или да застане са поступком у вези разреза предметног пореза а да посебном одлуком нареди тужиоцима да у одређеном року покрену поступак у вези овог претходног питаша код надлежног суда као грађаноког и да о томе поднесу доказ туженом органу. Међутим, тужени орган није овако поступио, већ je тужиоцима разрезао порез на целокугшу имовину узимајући да су je тужисщи добили на поклон од свога оца, не дајући никакво објашњеше како се дошло до тог закључка. Овлашћење управног органа да сам реши као претходно питаше ствар из надлежности суда или кот другог државног органа има извесна ограничеша, а найме, постоје таква правна питаша о којима се не може решавати у управном поступку ни кад се појаве као претходна. Je, дно од таквих питаша je и питање постојаша и ваљаности брака. Тако je у пресуди Савезног врховног суда Уж. бр. 1711/55 од 8 априла 1955 заузето ово становиште: У случају када прва жена умрлог службеника, која je нише година живела одвојено од шега али се нису развели, поставља захтев да joj се прязна право на породичну пен-