Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОДРИЦАЊЕ ОД НАСЉЕДСТВА

451

138, ст. 1). Он найме мора, ако се хоће сматрати стварним наследником, вршити акте располагала у погледу цијеле оставине или њеног дијела за свој рачун и у своје име као наследник; (чл. 138, ст. 1). Такав насљедник који би касније позитивном наследничком изјавом или актима располагања, постао стварним насљедником сматра се сунасљедником, па би се на њега имале примјенити одредбе чл. 149, ст. 1. Као такав он би улазио у насљедничку заједницу. Међутим, ако та особа не би прихватила наследство, a прије покретања оставинског поступка склонила je уговор којим je примила уступлени наследии дио којег наследника, имала би се третирати као не-наследник, за кога вриједи одредба чл. 149, ст. 3. Уговор о пријеносу насљедног дијела на сунаследника (чл. 149, ст. 1 и 2) може се склопити и по довршеном оставинском поступку, након што je рјешење о наслеђивању постало правомоћно па и онда кад je већ уписано у земљишним књигама. Уступало насљедног дијела на овај начин и у овом тренутку могуће je само у корист сунаследника. Док диоба наследства није извршена, наследниди остају овлаштениди само у идеалним дијеловима неподијелених ствари или права у погледу којих постоји наследничка заједница и то према својим наследничким квотама. Те се квоте у правилу разликују од сувласничког омјера, који настаје након диобе наследства међу сунаследнидима у погледу оних предмета и ствари које нису физички подијелене. Оно стога што приликом диобе наследства и подјеле појединих ствари и права сунаследници, учесници наследничке заједнице, нису дужни држати се наследничких квота. Они имају право да изврше расподјелу наслеђене имовине на другачији начин (примјеном чл. 150 и 151) и да у погледу појединих ствари или права конституирају сувласнички однос грађанског права. Ово међутим нема утјецаја на одговорност наследника за обавезе које их терете, jep се ова одговорност оцијењује по величини наследничких квота а не по сувласничким дјеловима који су настали након извршене диобе наследства. У часу диобе наследства долази до пуног изражаја уговор о уступању наследног дијела у корист сунаследника. То je разлог да се у случају кад међу наследницима постоји наследничка заједнида у погледу заједнички наслеђених некретнина, приликом уписа (провођења) рјешења о наслеђивању у землишним књигама, које je извршено прије диобе наследства (чл. 229 и 230) мора евидентирати постојање наследничке заједнице ставлањем одговарајући забиљежбе (у листу Б-властовници). Ова ће се забшьежба брисати кад наследници изврше диобу наследства, било физичким цијепањем заједничких парцела или конституирањем сувласничког односа (13). Приликом диобе наследства долази до реализације извршеног уступања у погледу оних ствари и права у односу којих још по-

(13) Види моју расправу: Evidentiranje nasljedničke zajednice u zemljlšnim krajigama, „Zemlj. knjiga”, br, 79/1956, str. 91—94.