Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУ СИЈА СТАРО И НОВО У НАШЕМ ГРАЂАНСКОМ ПРАВУ

Много се говорило по ослобођењу а и данас се говори о новом, социјалистичком характеру нашег права. Разумљиво je да наш правил систем као целина има социјалиртички карактер. Спорно je само у чему je социјалистички карактер нашег права. Првих година после ослобођења, под ауторитативним утицајем совјетске правке науке, било je код нас мишљења да je социјалистички карактер нашег права сасвим отсечан и јасан, да имамо квалитативно сасвим ново право, у целини различито од старог, буржоаског права. У Совјетском Савезу се учило, под утидагем Вишинског и Жданова, да je совјетско право сасвим оригинално, антагонистички супротно буржоаском праву, савршеније je и развијеније од буржоаског права. Ово схватање je било у складу са идеолошким преокретом у Совјетском Савезу који je пратио учвршћење Сталина на власти. У грађанском праву тај идеолошки преокрет je био нарочито оштар; то je био обрачун са схватањем чији je главки протагониста био Пашуканис да je осовина целокупног правног система грађанско право те да се остале гране права одређују према свои посредном или непосредном односу према грађанском праву; да грађанско право, постиже свој врхунац развоја у капитализму јер су тамо највише развијени робни односи; да грађанско право у социјалистичком друштву опада и одумире опадањем и одумирањем робних односа и да истовремено с том појавом одумире и право у целини као и држава. Међутим Вишински, главни правки идеолог сталинизма, тврдио je да право и држава у социализму не само да не одумиру већ да достижу још виши степей развоја него у капитализму; али да зато није грађанско право најважнија грана права (за њега грађанско право претставља само „техничка правила“) него државно право. Основни смисао тога схватања je у томе да се потискује значај економских односа за настанак и постојан»е права, а да се истине знача; нормативное елемента у праву. Ово схватање je одговарало интересима владајуће бирократије која je y том периоду највише дошла до изражаја. Морамо рећи да совјетски научници у ери сталинизма нису успели да докажу „надмоћност“ совјетског грађанског права над класичним системима грађанског права (а грађанском праву није се ни обраћала велика пажња у том периоду). Они су се и дале служили достигнућима „буржоаске“ правне науке у грађанском праву, а основне и горуће проблеме совјетског грађанског права: социјалистичку својину у грађанском праву, однос плана и уговора, однос административног и грађанског права, појам, и значај правних лица, итд. само су површно обрађивали и нису их продубливали. А ако