Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

454

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЁТА

су их и дубље анализирали, стали су на пола пута и нису повлачили даље конзеквенце. Разуме се, наведени став совјетске литературе у ери стаљинизма и ставови извесних наших писаца који су настали под тим утицајем нетачни су. Социјализам je прелазна фаза од капитализма ка комунизам. Право у социјализму свакако добија нови карактер али то никако не значи потпуни прекид са правом претходне етапе у развозу друштва. Овакво схватање нити je материјалистичко, нити ]е дијалектичко. Иако je и наше ново социјалистичко друштво настало путем револуције, у том нашем друштву итекако има још елемената старога. Има их и у области права. Свакако да у области такозваног јавног, политичког, „државног“ права има мање старога него у области грађанског, имовинског права. Али старога има у свим областима права, јер га има и у друштвеним односима које регулишу правне норме, у интересима и у свести људи који су учесници тих друштвених односа иако, разуме се, и оно што je „старо“ разликује се у много чему од ранијег, преображава се на известан начин. Занемарити ову чиньеницу или чак порећи je и покушавати променити те односе самим нормама, „декретима“, супротно je суштини марксистичких схватања у друштвеним односима. У овом раду ограничићемо се само на облает грађанског права, тачније речено имовинског права у истраживању тога шта je старо и шта je ново у нашем грађанском праву. 1. Ако полазимо од поставке да свака грана права регулише одређене области друштвених односа, лако нам je да пргфемо решавању постављеног проблема. Треба видети која je она облает друштвених односа коју грађанско право регулише. За нас je несумНзиво, то je једна од основних поставки марксизма, да грађанско право регулише односе робне привреде. Односи робне привреде по Марксу чине „објективно биће“ друштва. Ти односи имају своје сопствене законе кретаньа, а основни закон у том кретању je закон вредности. Taj закон се пре свега испољава у размени еквивалентних вредности на тржишту. Својство грађанског права као непосредне надградње над робним односима чини да je грађанско право најмање подложно „свесном“ регулисању од стране законодавства; да je правно-нормативни елемент у њој најслабији; да оно има своју унутрашњу „логику“, паралелну са „логиком“, иманентним законима кретања, робне привреде; свој специјалан систем појмова који се најдоследније искристалисао у римском праву као праву простих поседника робе“, као што каже Енгелс (вид. Лудвиг Фојербах, Београд, изд Културе, 1947, стр. 57). Ова околност управо одређује да грађанско право постоји у. сваком друштвеном систему у којем постоји робна привреда. Оно je додуше постигло свој врхунац у буржоаском праву, у капиталистичком друштву. Али грађанско право, под којим подразумевамо и римско грађанско право које служи као основица модерном континенталном