Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИ JA

455

грађанскоправном систему, постоји и у римском робовласничком, у феудалном, па и у нашем социјалистичком друштву. И не само то, него и наше савремено позитивно грађанско право има у својој основи исте категорије, исте основне установе, исту основну технику као и римско право. (Под „техником“ овде подразумевамо не оно што je Вишински назвао „техничка правила“, него начин повезивавьа правила у грађанском праву и њихову примену у пракси.) Да видимо то на неким примерима из нашег позитивног права. Закон о наслеђивању има исту технику као и класично буржоаско право (а такву технику има, например, и совјетско наследно право). Та техника у основи вуче свој корен још из римског права; тестамент, законско наслеђивање, нужни део, урачунавање поклона, недостојност за наслеђивање, легат, итд. Све ове установе постојале су већ у римском праву. (Узгред напомињемо да и породично право у нашем или совјетском праву које je уско повезано са наследним правом има сличну технику као напредна буржоаска права.) Какав je случај у облигационом праву? Узмимо закон о застарелости потраживавьа од 30 септембра 1953. Он садржи иста правила као и модерна буржоаска права. Или узмимо узансе за промет робом Главке државне арбитраже од 7 априла 1954. И они садрже истоврсна, често истоветна правила као Трговински законик бивше Краљевине Југославије, или као модерна буржоаска права; итд. Ситуација je још разумљива код наследног права. Наследно право се непосредно надовезује на постојање приватне својине која, ма како ограничена, постоји још и данас у нашем праву (1). Међутим, поставља се питање како je могуће да у сфери друштвене својине, у односима између друштвених привредних организација можемо још и данас тако успешно да се служимо класичном правном техником облигационог права. Понављамо да при томе потпуно одбацујемо прагматистичко тумачење да законодавац слободно може да бира „технику“ коју хоће (2). Правку технику у изнетом смислу, у смислу метода, начина изграђивања, повезивања и примене правних правила код сваке гране права, па и код грађанског права, одређује суштина друштвених односа које одређена грана права регулише. Такође смо свесни околности коју Маркс и Енгелс истину да се у основици логичке везе која постоји међу правним правилима нала-

(1) У совдетскод литератури се узима да у Совдетском Савезу не посходи више приватна већ лична сводина, те да je према томе и наследно право изграђено на личној својини. И неки наши пиеци имају такво схватање. Лична својина je корелат колективне својине. То je оно што поједини чланови колектива као такви добију из колективне својине. Та сводина je везана и употребљава се на одређен начин. Лична својина (особина) постојала je, например, у породичнод задрузи.код нас. Но пошто код нас (а ни у Совдетском Савезу) није дош изграђена колективна социјалистичка сводина, пошто су потрошна добра дош увек роба, то није реч б личнод већ о приватнод сводини која са гледишта права има иста овлашћеша, макар у ограниченидем обиму, као и класична приватна својина.

(2) Тако, например, у ери тзв. административног управљаша привредом такође су постодали у нашем грађанском праву уговори међу предузећима. Но многи од тих уговора су били само то по форми. У суштини административни акт о планској производњи и расподели био je само назван уговором. То се најбоље видело по томе што спорове нису решавали судови већ тзв. арбитраже које су имали овлашћење да мењаду те „уговоре“ сходно плану и моменталним економским потребама.