Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

477

Ако je човјек осуђен на тамницу више од 7 година, онда je слободно жени удавати ce. ттттп се тиче за разметање имања, не може бити развод брака, ако жена покуша запалити кућу, онда je слободно. За изгнанство, кад je изгнан муж изван границе, онда треба и жена да иде с њим. Досад je било у већини случајева да се допушта жени удавати ако не оће ићи са домаћином. Одсуство, па било и незлонамјерно, ако остане више од 8 година у изгнанству може се жена са питањем суда преудати. А злонамјерно, може и послије 4 —5 година. Злонамјерно одсуство жене, кад пође без питања домаћина изван границе, ако се то доказало, био je Слободан развод брака. Ако се догоди да пође и у Црну Гору без питагьа, ако није у роду или у својти, мисли се да би требало да буде развод брака. Досад je било, ако je стајала ђе у Црној Гори годину, или више, опет није дават развод брака. У случајевима немогућства треба промислити треба ли предписати да буде један или два доктора при визитацији. Апсолутна и релативна немогућност. Међусобно нетрпљење. Ако би човјек или жена без икаква узрока доказивали да једно друто не оће, па и ако човјек жену најљешпе држи, или она њега, таквој се правој страни допуштавало y Црној Гори да ce удаје или жени, тј, допуштало се при влади П. П. Његоша 11. Давало се од 30—50 талијера, тј. човјек жени, или жена човјеку, при коме je кривица била. Али за владе књаза Данила није никако допуштен развод брака у овом случају. За владе књаза Николе био je прије 6 —7 година допуштен тај развод, али се послије опет забранио. Па и народ мисли да треба забранити кривој страни удадбу или женидбу. А мисли такође да треба правој страни допустити. У овијем случајевима посредовао je суд, па и сами кгьаз и владика да их помири, па ако и то није могло бити, онда су дијељени понаполи, али се брак није раскидао. Ако je у овом случај муж крив био, он je давао половину жени. А жена, пошто нема ништа, то остају њене аљине код мужа. Али, ако жена има штогођ очевине, онда она то дијели с домаћином наполи, тј. ако je на њеној страни кривица. Таквој je жени бивало забрањено ићи на пазаре или главне скупове. Ако су обје стране криве, онда обје стране трпе кривицу. Пошто je жена раздвојена, иде у род, јер има право, почем није примала дио очинства. У род се шаље ради тога што he тамо моралније живјети. То се највише догађало кад je припрем[љ]ени развод био, да се не би жена покварила по пазарима и ђе се мисли да се опет саставе. Што се дјеце тиче, она обично остају код оца, а ако je дијете при сиси, онда му се одређује дио очинства за издржавање. Мушкоме ђетету да je се дио као и оцу, а женском да je се дио за уживање до удадбе. Што се парница тиче, те нијесу дуго трајале, него су се одмах решавале. Што се конпетенција тиче, досад je то судио на j виши суд свјетски, али je био у договору са владиком, који je давао мњење што се тиче канонског права. Али, ипак je свјетски суд издавао решења, особито у питањима ко се може наново оженити, његово je питање, тј. одговор претежнији био. Мисли се, кад би дано било то суђење козисторији, да би могла судити. Само би требало тада да капетани