Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

314

АНАЛИ ПРАВНОТ ФАКУЛТЕТА

затвор, јер одређују простор на коме су осуђена лица лишена слободе, удаљена су од места свог боравка, прекинула су нормалан друштвени и породични живот и лишена су задовољства које он садржи, обавезна су да раде посао који >им ce одреди и потчињена су дисциплини установе y којој ce налазе, коју не могу да напусте по својој вољи већ само по одобрењу. He треба никако губити из вида чињеницу да су учиниоци кривичних дела y бтвореним установама потпуно лишени слободе и да зато ове установе no својој суштини пред-стављају прави затвор. Услед тога, н>има ce не може основано пребацити да не воде рачуна о елементу кажњавања. Уосталом, ако je живот y отвореним установама повољнији за телесно и душевно здравље затвореника, нетачно je веровати да je он y њима удобнији и лакши. Напротив, он захтева од стране затвореника већи морални напор него y затвору затвореног типа, y коме je дисциплина већином аутоматско и слепо покоравање правилнику. Често пута материјалне удобности отворених установа y погледу исхране, одела, намештаја и постељине су далеко окромније од оних које постоје y затвореним заводима. Због тога нису ретки случајеви да поједини затвореници не желе да замене овај са отвореном установом. 5. Нека питања и проблеми отворених установа. У вези отворених установа постављају ce извесна питања и проблеми, међу која ce нарочито истиче: какво je њихово место н ул-ога y савременом систему извршења казни лишења слободе. Већина je имала схватање да отворене установе не могу потпун-о и y целнни да замене затвор класичног, затвореног типа, с обзиром на иавесне своје недостатке, a нарочито на могућност бекства затвореника, одржавања недоз:вол>ених веза са околином установе н неповол>ног утицаја на превентивно дејство казне (37). Према томе, отворене установе могу да замене класичан затвор само y извесној мери н то y погледу оних затвореника за које ce утзрди да су подобни да буду смештени y овакве установе, односно за које ce сматра да неће злоупотребити поверење које им ce даје и да ће поступање y отвореној средрши имати више шан( е за н>ихово прилагођавање друштвеном животу него поступање y затвору неког другог типа. Међутим, данас долази до израза једно друго схватање. По њему ce при одређивању места и улоге отворених установа треба да пође од тога да су нов систем извршења казни и отворене установе као његове најзначајније институцнје, a који ce заснивају на идеји друштвеног прилагођавања делинквената, позвани историском неминовношћу да замене класичан систем извршења казни, систем испаштања и ретрибуције (38). Према ■оваквом стању ствари, отвореним установама прнпада значајније место и улога y данашњем систему извршења казни него што им ce то досад придавало. Отуда, отворене установе нису ~изузетак или ~-посебне установе y старом систему извршења казни већ институције које оаначавају његову корениту, револуционарну промену. Оне постепено замењују овај

(37) Ch. Germain: op. cit., p. 15; V. Weinzelt: Dans quelle mesure les institutions ouvertes sont elles appelées à remplacer la prison classique? Douzième congrès pén. et pénit. int., Actes, v. IV. p. 166; Cycle d’études du MoyenOrient, p. 30 (36) Méthodes modernes de traitement pénitentiaire, p. 83.