Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОТВОРЕНЕ КАЗНЕНО-ПОПРАВНЕ УСТАНОВЕ

315

систем, пошто ce данас развој извршења казни неминовно креће y правцу што већег ширења отвореннх установа и потискивања затвора класичног типа, све док не преовладају сасвнм и не постану редован и општи начин извршења казни. To не значи да ће поменуте установе потпуно и y свим случајевима да замене затворе затвореног типа. Ови ће ce заводи, само после ду-боких измена y смислу новог схватања лишења слободе, вероватно задржати и дал>е, али једино као изузетна мвра и за специјалне категорије делинквената. Према новој кошЈепцији извршења казни, поред установа минималне сигурности, y које спадају огворене установе, могу да постоје још и установе средње сигурности, тзв. полуотворене установе и установе максималне сигурн-ости, тзв. затворене установе. У коју ће од поменутих категорија бити смештена псједаша осуђена лица, зависиће како од општих так-о и њихових личних интереса и потреба. Даље и изузетно задржавање појединих .установа са елементима сигурнбсти и обезбеђења, неће бити y супротности са новим схватањем лишења слободе, јер ће ce наведене установе засниватн y свему на овом схватању, a савременост једне установе ce не цени према степену обезбеђења већ према идејама и духу којн владају y њој. За земље које први уводе отворене установе поставља ce проблем, y низу других питаша, да ли je боље ове установе заводити постепено и y мањем броју уз претходну пробу, или их заводити брже и y већем броју. A затим. да ли je потребно да ce начнн функционисања поменутих установа унапред и детаљно утврди помоћу једног крутог правилника или не. Сматра ce да je 6ол.е постепено уводнти отворене установе и y мањем броју, како би ce избегло да не буду рђаво схваћене од јавног мнења, пре но што ce ово подробно и изблиза не упозна са њима, њиховим преимућствима и позитивним резултатима. Сем тога, увођење једног пробног, експерименталног периода je препоручл>иво како би ce дошло до већег искуства и до поузданих a не варл.ивих података y погледу користи од отворених установа. Земље које први пут уводе поменуте установе не треба унапред и детаљно y оквиру једног крутог правилника да утврђују њихов начин рада. Боље je ако ce том приликом користе већ утврђена општа начела и препоруке о овим установама изражена на конгресима y Хагу и Женеви, који остављају довољно места за оваку земљу да води рачуна о специфичним условима који су везани за одређену средину, користећи притом лична искусгва стечена y пракси (39). Даље ce поставља питање да ли отворене установе треба организоватн као самосталне установе или ове могу бити придодате заводу другог типа, као његов саставнн део. Сматра ce да y случају потребе поменуте установе могу да буду прндодате заводу другог типа. Међутим. начелно je правилније да отворене установе буду самосталне установе јер би, на пример, било неприродно да ce оне придодају неком заводу који ce заснива на класичном систему извршења казни.

(39) О наведеним питањима и проблемима отворених установа, видеди: Ch. Germain: op. cit., pp. 16 —17; Cycles d’études du Moyen-Orient, pp. 27—29; Premlèr congrès des nations Unies, A'Conf./6/l, pp. 82 под 11, 111, 83 под VII.