Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

316

АНАЛИ ПРАВНОГ фајсултета

За овим ce појављује проблем да ли ce избор делинквената који су подобни за поступање y отвореној установи треба да врши од стране саме администрације извршења казни и према њеним правилима о класификацији затвореника, или он треба да буде бдређен законом и обавл>ен од стране суда који изриче казну. Преовладава мишљење да тај избор треба да обави сама администрација извршења казни, јер je она y бољој могућности да оствари правилан избор делинквената, пошто je овај y тесној вези са њеним системима класификације, a сем тога учињене погрешке и пропусти ce могу брже поправити. Следећи проблем je како треба организовати поступање са осуђеницима y оним системима који имају више врсти казни лишења слободе према својој тежини, као што су робија, заточење, строгк затвор и затвор, пошто ce извршење ових казни разликује, a y отвореним установама треба предузети ону врсту поступања које најбоље одговара друштвеној реадаптацији затвореника. Стога je проблем унификације казни лншења слободе поново постао актуелан. Затим ce поставл>а питање да ли ce осуђена лица могу слати y отворене установе непосредно, односно од самог почетка издржавања казне или тек пошто су издржала један део казне y заводу неког другог типа. Одговор на ово питање зависи како од система извршења казни који je својствен свакој земл>и, тако и од личности самог делинквента и досуђене казне. Без сумње да ce примарни и нехатни деликвенти осуђени на кратке казне лишења слободе, могу непосредно и без веће бсјазни од бекства упутити y отворене установе, док je за остале потребно да ce обави претходно кспитивање, на основу кога 6и ce утврдила њихова подобност и корисност од слања y овакве установе, што захтева известан период опсервације која ce обично врши y затвору затвореног типа. Међутим, то не значн да je потребно да ce већи део казне лишења слободе издржи y затворсној установи, a остатак y отвореној, јер ова није стварена да служи као прелаз или као последња фаза затвореног режима. Отворене установе одговарају новој кснцепцији лишења слободе потпуно различитој од класичног схватања, због чега y поменутим установама треба применити што пре, уколико je то могуће (40). На основу свега изложеног може ce закл>учити: Отворене установе су већ дуже време н y већем броју давале и дају позитивне резултате y погледу поправл>ања и учионица кривичних дела за друштвени живот. Исто тако, оне су мање Hero све друге досад примењене методе y поступању са затвореницима, производиле штетна дејства на дух и карактер затвореника, која су тесно везана за сва лишења слободе ма каквог облика ова била. Иакс су рнзик од бекства затвореника и опасност да исти рђаво користе односе са спо.\јНим светом код отвореннх установа већи него y другим типовима казнених завода, ови су недостаци широко надокнађени -другим преимућствима, због којих ce затвореници враћју y друштво 6о.\>и y физичком, душевном и моралном погледу, него кад су из овога дошли.

(40) Méthodes modernes de traitement pénitentiaire, p. 79.