Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОТВОРЕНЕ КАЗНЕНО-ПОПРАВНЕ УСТАНОВЕ

317

Овакве резултате отворене установе су постигле што су смело раскинуле са класичним схватањем лишења слободе, заснованим на одмазди и испаштању за учињено дело и што су организовале лишење слободе на идеј.и ресоцијализацнје учиниоца кривичних дела, настојавајући да ce ови прилагоде друштвеном животу и оспособе за свој будући користан живот кад ce пусте на слободу. Приближавајући због тога затвор што више друштвеном животу, уклањајући материјалне препреке за бекство затвореника и покушавајући на све могуће начине да затворенгецима поврати достојанство и част, да их поправи и од њих створи добре чланове друштва, поменуте установе су омогућиле за велики број осуђеника најповољније услове за њихпву друштвену реадаптацију. Због свега овога, отворене установе, које су плод праксе и савремене науке о извршењу казни, a не неких платонских идеја, означавају најбол>и метод извршења казни лишења слободе за већину затвореника. Оне представљају најважнију институцију новог схватања лишења слободе, по коме ce ово састоји y учењу о животу на слободи, y некој врсти training vers la liberté. Сем тога, noMobjr наведених установа досад ce најбоље peшава основни проблем извршење казни лишења слободе јер ce целокупни развој извршења поменутих казни од њиховог увођења па до данас, кретао око изналажења најпогоднијег начина поступања са учнниоцима кривичних дела, како би ce ови поправили и како би ce отклонила штетна дејства која лишење слободе нужно повлачи собом, a која ни најразличитија средства нису могла лако да откл-оне, услед чега су ce осуђена лица понсво одавала вршењу кривпчних дела. Према оваквом стању, отвореним установама припада значајно место и улога y данашњем систему извршења казни. Иако ce наведене установе нс могу услед извесних својих недостатака применити на ове учиниоце кривичних дела без разлике, њихова примена на огромну већину затвореника и поред тога je не само могућа него и пожељна. Стога отвореne устансве нису „изузетне" или „посебне“ установе y давашњем систему извршења казни, већ институције које представљају његову корениту, револуционарну промену и које постепено има да га замене, пошто ce развој извршења казни креће y правцу што већег ширења отворених установа, све док оне не преовладају и не постану редован и општи начин извршења казни, Најзад, отворене установе су услед постигнутих позитивних резултата y превенцији криминалитета, a нарочито y сузбијању поврата, добнле међународно признање и препоруку да ce свуда увгду, где то досад није још учињено. Наша држава их стога постепено уводи, јер су оне прихватл>иве за наш систем извршења казни, пошто ce овај y свему заснива на савременом схватању лишења слободе ради поправљања и оспособљавања учиниоца кривичних дела за користан друштвени живот. A социјалистички хуманизам, кој.им ce одликује наше друштво, са његовом вером y поправку човека и са џинсвски.м напорима да ce ово реално оствари, допринеће са своје стране да отворене установе y нашој средини постигну још плодније резултате и остваре свој даљи развој.

Др

Милош Радовановић