Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Никола Радојчић: ЗАКОНИК ЦАРА СТЕФАНА ДУШАНА, 1349 и 1354, Београд, 1960, Српска академија наука и уметности 176 с. Никола Радојчић спада несумњиво у наше најбоље познаваоце Душанова законика. Он je о овоме великог правном споменику написао низ врло знача јеих радона, расветљавајући по ј едина питања, а нарочито она кода су до сада у вауци оолада спорна. Довольно je ювде навести следеће гьегове радоне из те области: Снага закона по Душаиову Законику, Глас, СХ, 1924; Из доба цара Душана, Прилози Летопису Матице Српске, I, 1928; Законик цара Стефана Душана, Архив, 1949; Из историје проучавања порекла назива меропах, Јужнословенски филолог, XVIII, 1949 —50; Душанов Законик, Научна издања Матице Српске, 111, 1950; Век и по проучавања Душанова законодавства, Орп. ак. наука, 1951; Карловачки рукопис Јустинијанова Закона и Душанова Законика, Годишњак Ист. друштва Војводине, I, 1951, Душанов Законик у Студеничком рукопису, Историски часопис, 11, 1951; Член четрнаести Душанова Законика, Јужнословенски филолог, XIX, 1951 и 1952; Око Душанова законика, 11, Препис Закона цара Константина и Јустинијана и Душанова Законика у Библиотеци В. Јагића, Ист. часопис, 111, 1952; Душанов Законик по Лризренском рукопису, Срп. ак. наука, 1953; Два намеравана издана Душанова Законика, Збориик Матице Српске за књижевност и језик, 111, 1955; Јемства личне и имовинске слободе по Душанову Законику, Ист. часопис, V, 1955; Струшки рукопис Душанова Законика, Јужнословенски филолог, XXII, 1958. Радојчићево издање Законика цара Стефана Душана je плод дугогодшшьег савеоног и бриждивог проучавања. Захваљујући овоме одличном познавању старосрпоког језика, наше оредњовековне историје и правне историје, cm je уопео да даде одговор на најсложеније проблеме и разјасни спорна питана која icy ice у науци постављала о овом законском споменику. Његово дело садржи предговор, четири главе и регистар. У предго 1 вору писац истине значај издавања Душанова законика и начин на који je поступио у овоме раду. У првој глави (с. 5—41) говори о рукописима, издањима и преводима Душанова законика. Описује 24 рукописа, даје податке где се они налазе и у каквом стању, раоправља о шиховој старости и о издањима тих рукописа и о њиховом значају за утврђивагве коначног текста законика. Даље, говори о издашима Душанова законика код нас и на страни.'Износи добре и лоше стране ових издања. Најзад, говори о преводима Душанова Законика на наше и стране језике и даје своје мишљвње о њиховој вредности. У другој глави (с. 41—87) налази се текст Душанова Законика на старосзрпском језику. Ту je писац уложио велики труд да на основу сачуваних рукописа утврди текст Законика. То je био свакако најтежи део посла. Он je узео за основу текста најстарије рукописе: струшки и атонски и служию се кэко вели, „осталим рукописима само юнда нада je у н>има добро сачуван који члан Законика или део његов, кога нема у Струшком и Атонском рукопису” |(с. 2). У трећој глави (с. 87 —145) дат je превод и објашњење сваког члана понаособ. Ту се писац сучелио са многим твшкоћама. Требало je сваку реч добро одмерити, утврдити њено правно значење и докучити и схватити смисао појединих прописа. То je Радојчић срећно пребродио. Уз превод свакога члана он je дао 1 објашњење, указао на раније преводе и