Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њихове недостатке, нритички се осврнуо на литературу која се на то односи, дао своје мшпљење како треба схватити и тумачиги поједина места. У четдртој глави (с. 145 —163) лисац говори о речи цара Стефана Душана уз његов Законик. То je додатак који се иалази у Раюквачком рукопису. Садржи врло занимљив и значајан аутобиографски састав у коме су истакнути главни догађаји у животу цара Душана. Радојчић истине да je то реч цара Душана уз његов Законик и да не би било сметтье ..сматрати овај састав цара Стефана Душана поговором аутобиографске природе” (с. 158). Потреба юваквог једног издања осећала се одавно. Радојчић je ту потребу у потпуности задовољио и сачинио дело где су иопуњени ови научни захтеви који се постављају приликом издања оваквог једног споменика. Читалац се ту може правилно обавестити о поставку, изворима, сачуваним преписима, преводима, обради, значају и примени Душанова законика. Писац са правом истине да се Законик примењивао и служио као извор права по коме су се раоправљали односи од XV—XIX века (с. 13). Радојчић je критички проучио грађу која се на Законик односи. Он лојално износи туђа гледишта, даје своје закључке и оставља читаоцима да донесу суд о исправности изнетих мшпљења и закључака. Радојчић je уложио заиста племенит напор да би сачинио ово своје дело. Он je брижљиво и савесно обрадио постављене проблеме и пружио нам складно повезану целину на основу које се може изучавати овај наш велики правки споменик. То je драгоцен научни прилог, неопходан и поуздан приручник за све оне који изучавају Душанов законик и нашу средњовековну правну историју.

М. Беговић

Тома Назаров: СТОПАНСКИТЕ ОРГАНИЗАЦИИ ВО ПРАВНИОТ СИСТЕМ НА ФНРЈ, Скопје 1960, изд. на „Службен весник на НРМ”, 287 с. Наша народна привреда се, као што je познато, непрекидно и трајно изграђује, развија и усавршава, а са шоме и наше привредно право. Оно се стварно развија брзо, па чак и нетто брже од неких других грана нашего права. А томе и таквом његовом развоју и развитку такође знатно доприкосе и наши правници одыосно правни писци, својим целисходним и трајним напорима и делима. Чињеница je међутим као што je то и у предговору ове књиге друга Лазарова правилно констатовано да честе измене привредних прописа у знатној мери отежавају рад на разради шпања из правне проблематике у вези са привредним организацијама. Но, и перед тога, овим радом je учињен покушај да се у целини прикаже правки статус наших привредних организација, полазећи од тога да основа овога питања лежи у радничком самоуправљању у привреди. Овако правилно поставлен полазни став омогућио je нашем аутору да тај његов покушај одмах да речем буде веома целисходан и успешан. Имајући такође на уыу да je по нашим уставним прописима самоуправљање произвођача у привреди, заједио са друштвеном овојггаом на оредствима за производњу и самоуправљањем радног народа у апштини и срезу, основа друштвеног и политичког, па дакле и правног, уређења наше земље. И да зато од ових и оваквих основа треба вазда полазити, или их бар довољно имати у виду приликом свакога озбиљнијег правног разматрања. У систематском погледу, таьига друга Лазарова поделена je на пет посебних делова. Први део (с. 9—184) садржи општа излагагьа о предузећима и радгьама и њиховоме правном положају -—• ранијем и садашњем. Ту су, мислим, нарочито интересантна аутореша разматрања о питању