Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

269

организације и рада органа радничког самоуцрављања, тј. радничког савета и управног одбора и директора предузећа и шихових међусобних односа, као и о питању односа предузећа према држави и ньеним органима. Мада сматрамо да би разматрања о овим и сличним питањима, с обзиром на њихову стварну важност я актуелност у теоријском и практичном погледу, могла да буду још опсежнија и, у научном и струнном погледу, још непооредније и боље документована. Осим тога, не бисмо се могли сложили са схвагашем нашег аутора да „Заедницата е фикција”. Иако je иначе углавном тачно да „Во нејзиниот однос оо претпријатија настапува државата, како најавторитативна сила BiO нашите општествени у,слови, чиј одлуки се општозадолжителни” <с. 117). Поред осталог, добро су приказана и обрађена и правка иитан>а о заступању предузећа. A такође су веома брижљиво изложени и -проучени и одговарајјући посебни правни прописи о појединим видовима наших привредних предузећа. У другоме делу обрађена je материја о нашим задругама, земљорадничким и другим. Ту je, поред осталога, реч о појави и развитку задруга, њиховим општим карактеристикама и њиховој организации и деланности {с. 185 —218). —■ Трећи пак део садржи један релативно кратак ооврт на организацију и рад наших банака, док je у четвртом делу реч о проблему удруживања у привреди. Пети део ове уистини интересантяе и садржином богате књиге садржи опсежнија разматрања о принудној ликвидации првдузећа и радњи я тзв. принудном поравнагьу (с. 244—281). Устэнова редовне ликвидације обрађена je у оквиру првога дела, и то у поглављу о престанку предузећа. Свуда су пак, на целисходан начин и у довољној мери, узети у обзир и одговарајући правый .прописи. Уопште, у овоме раду дат je стварно један систематски приказ постојећих прописа нашега законодавства о привредним организацијама. А то je, мислим, утолико знача јни je, што су наши законы како je то једном рекао друг Кардељ иэраз стваралачке снаге која извире из дубине душе наших народа, и што су они у складу са оним за чим наше народне масе жуде. Да би пак наши постојећи законы могли да буду народу што кориснији, треба их добро познавали и правилно и тачно тумачити и примењивати, чему без сумтье много долриносе и оваква и сличиа дела наших ггравника. - Указујући при томе очигледно и на мишљења других наших правника о појединим гпитањима, наш аутор обично избегава непотребну полемику, али се исто тако нерадо унушта и у дискуоију. Међутим, у оваквим и сличним радовима и делима, имајући наравне у виду њихову .посебну намену и еврху, морало бы се исто тако и потребној стручној дискусији дати мало више места. Нарочито када се има у виду садашњи ступањ развоја и развигка нашега привредног права. Сада се, найме, појављују бројна питања и проблеми чије се правилно решење може наћи само .путем једне адекватне и овестране борбе мишљења, тј. путем стручне дискусије. —■ Но, и наш аутор такође заузима одређен и чврот став у извеоним недовольно пречишћеним и спорним питагьима. Тако, на пример, говорећи о управљању предузећима од стране радног колвкатива, а посебно о појму и правној природи или правном карактвру радничког управљања, друг' Лазаров, поред осталог, каже; „Ова управување е општествен елемент са оцредеиа садржина, кој ова правка организација ja подига на стелен на општествена формација” (с. 63). Чиме je, мислим, не упуштајући се овде у ближе разматраше овога иначе веома интересантног и деликагног питања, правилно указано на знача] друштвеног (општественог) елемента при утвр"ђивању појма и правке природе радничког права управљања. Па и сам начин излагаша датога градива je вазда на једној одговарајућој научној и стручиој висини. Што све, поред осталог, несумљиво показује да je наш аутор несумллгво добар познавалац материје о којој пише. Видя се, найме, да имамо пред собой дело једнога иекусног практичара и човека од науке. Дата je такође и једна добра нравна система-