Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

275

Размацрагьем друштвених функција орава сматра писац долази се до закључка да постоје ооште функције, тј. оне које садржи свако право, независно од тога у каквом се друштву налази, историског стелена развоја и конкретыих услова и, с друге стране, посебяе или специфично функције које има или одређвна трупа земаља или само једна зёшьа. Он налази да постоје три опшгте функције права. Прва je, „функција васпостављања равнотеже друштвеног поретка (или неког његовог дела) када je та равнотежа озбиљније перемещена” (с. 34). Сваки такав поремећај je и уэрок и последица сукоба, трветва и спорова између трупа или појединаца. Право садржи инструменте за поновно успостављаше нарушена равнотеже, a најважнији су они који се појављују у поступцима при разрешававьу кривичних и грађанских спорова. Друга функција je „омогућетве члановима друштва да прорачунавају последице свог понашања путем обезбеђења и олакшагьа вољних послова и уговора” (с. 35). Свесно учешће људи у разним процесима намеће потребу норишћења ових облика саобраћатва и то у огромном броју и разним видовима. Трећа функција je „васпитање народа да правично мисли, oceha и дела, тј. уобличаватье моралних и правних схватања и ставова односног друштва” (с. 37). По Бермановом схвататьу, нису све три функције једнако развијене у свим земљама; негде je истакнутија једна, а негде су друге важније. Што се тиче западних земальа, а посебно САД, приметно je наглашена функција права у одржаватьу историског континуитета и чврстине схвататьа, односно правног резоноваиьа путем аналогије и коришћења прецедената. д) Иако су наведене концепције неоумњиво занимљиве, ипак ce права оригиналнрст и уџбеника и америчког метода проучавања права огледа тек у осталом, неупоредиво обимнијем излагатьу (с. 41 662), које даје прави печат структури и методу деле 'ктьиге. Ту се налази конкретан материјал на номе се углавном огледају и основне функције и природа права у смислу претходних објаштвења. Први део (с. 53 —276) садржи разноврсан материјал на основу кота треба да се стекне што потпунија предетава о траву као инструменту решаватьа спорова. Кривични грађаиски и остали поступил вајбоље показују да je право пре свега један својеврсан процес. Правна процедура, која се састоји из низа правила и радгьи, најизразитије представља суштину права и његово дејство у правду уопостављања нарушена равнотеже. Да би те поставке илустровао, писац исцрпно наводи оригиналне судске случајеве (поднеске отранака, ток и главке моменте расправа, пресуде и сл.) и то из разиих временских периода. При том писац даје и низ иоцрпних објашшења о судској надлежносш, структури судског система, врстама санкција, а сем тога наводи и читаве одељке из расправа и моно графи ja других писаца. Други део ((с. 277—374) посвећен jè приказивашу права као процеса 'Одржавања историског континуитета једног поретка и то илуструје низом случајева о одговорности за учивьену штету. Уз тај материјал дата су објашњења о резоиовашу на основу процедента и уопште о карактеру правног резоновања, о разлици између англосаксонског и континенталног правног система као и изводи из других дела о тим питашима. Трећи део (с. 375—470) има за цшь да покаже право као процес обезбеђења и заштите слободе уговарања. Уз наведени низ судсютх случајева писац или сопственим објашњењима или изводима из других дела обрађује проблем уговора, врсте уговора, судску заштиту против њиховог кршења, итд. Четврти део (с. 471 —640) пружа материмая о праву као процесу решаваньа акутних друштвених сукоба и то на бази низа случајева из области радиог права. И овде су дата не само објашњења писца и других наведених аутора о низу појмова, него и излагайте о разним моментима односа радника и послодаваца, па и о развоју и решавању радничког питања у САД.