Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

276

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

11. Дреглед садржине Бермановог уцбеника био je неопходан црвенствеио због тога што се на тај начин може лакше створити цредстава о неким особеностима проучавагьа права у САД, Иако, наравно, овај уцбеника не може у једнакој мери представљати све бројне варијанте садржине и метода разних курсева и дисциплина, који имају утлавном иста ниво и намену, a још мање врло разнородне предмете и курсеве који постоје у систему целокутшог цравног образовала, ипак се у њему налази довольно елемената на основу којих се оцртава третирагье права знатно друкчиј ено што je то уобичајево по традицији европске правне науке. а) Пре света, пада у очи то да се инсистира на реалистичном прилажењу феномену права. То je вшле-мање ошпте обележје америчке теорије црава. Характеристично je да се у САД никад нису изградили апстрактни теориски системи у којима би право било представљено као свет посебних појава, а управо такве системе je пружила евроиена правна филозофија. Довоиьво je иодсетити само на вормативизам који сматра да je право чисто логична катешрија и његову научну слику о праву која није ништа друго до један доследно изведен систем апстрактних појмова. Па и остали европски системи правке теорије, нано они идеалистички и метафизички (који сматрају да je право идеја или одраз неких највиших вредности, морала, итд.), тако и социолошки (који вастоје да нагласе друштвену страну права) представљају само скуп апстрактних појмова. Реалистично прилажење и поглед на право како оних најрепрезентативвијих теориских система, тако и у елементарним курсевима као што je овај, огледа ce y настојалу америчких теоретичара, без обзира на међуеобне разлике, да право објасне првенствено у склопу осталих друштвених појава. Берманово објашњење -природе права сасвим je y духу таквих схватања. Утврдивши да je право само један својеврсан елемент друштвеног лоретка, да се оно састоји из реапких акција и мишљења припадника заједнице, да je оно институција и процес, поред низа других институција и процеса, Берман je и могао да установи да се природа права огледа у стварним функцијама, које оно врши у оквиру друштвеног поретка. Зато није случајно да се чак и у оваквом елементарном излаганьу налази далеко сважнје наглашена друштвена улога права него у европским врло ригорозним научним расправама. Ma како парадонсално изгедало, стиче се поуздан утисак да управо о функцији (или функцијама) права и нема систематских и довољно разрађених схватагьа у иначе врло развијеној европској правној теорији. Насупрот томе, баш та страна права je много осветлзавана у амвричкој правној яауци и Берманова скица je само један врло успешая показател> те чшьенице. б) —• Међутим, такав поглед на право ипак не може представљати битну особеност проучавања права у САД, па и овог уцбеника. Та особеност се састоји у максималном коришћењу коннретних случајева у свим областима науке, почев од позитивноправних дисциплина па до теорије. Свуда се стварно тежиште налази на анализи конкретног материјала, који није само илустрација него стварна подлога на којој се конструишу теориска разјашн.ења. Анализи конкретних спучајева се придаје топики значај да се стиче утисак да чак правац теориских уопштавања одређује изабрани или постојећи низ случајева из практичяог правног живота а не унацред и апстрактно поставлена шема и конструкција. До душе, тешко je утврђивати у којој мери једно другом претходи, али je ван сваке сумње да придавање толико пажње случајевима доводи До одређене оријентације целе правне науке коју бисмо могли назвати емпиристичком. То, наравно, није случајност или пак плод неких посебних наклоности америчких правних практичара и теоретичара, него je првенствено последица характера америчког правног система. Овај систем се знатно разликује од европских правних система баш по томе што врло значајно место заузимају прецедента као извори права. Прецедентно право просто