Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

432

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

признали и формулисали то право. (Често су судови признавали то право посредно и прећутно јер многе судије нису хтеле да изричито признају то право.) Ми се, разуме се, у овом излагању нећемо упуштати у анализу ширег друштвено-политичког или, ако се хоће, ј авноправног, уставноправног израза друштвене својине. Ограничићемо се да покажемо: прво, какав je грађанскоправни израз наше друштвене својине у позитивном праву, а друго, правку прриоду и теоријско оправдање грађанскоправног израза друштвене својине. 2. Антиципирајући правку природу грађанскоправног израза друштвене својине, већ сада можемо рећи да се тај израз јавл>а у облику субјективних права. Дакле, не једног него више субјективних права. Да бисмо ово доказали узећемо један једноставан али упадљив пример из наше праксе. Навешћемо која сва субъективна права постоје на једној станбеној згради коју je подигло једно друштвено предузеће и која je несумњиво y друштвеној својини. Пре свега на тој згради постоји право коришћења привредне организације из чл. 8 и 9 Закона о средствима привредних организација од 3 маја 1961 (пречишћен текст ранијег Закона од 28 дец. 1957). Зграда сачюьава средство заједничке потрошње привредне организације у смислу чл. 59, ст. 1, тач. 1, истог Закона, У смислу чл. 7 и 8 Закона о станбеним односима од 22 априла 1959 „права [...] у вези са коришћењем” зграде има станбена зграда као правно лице. На земљишту на којем je подигнута станбена зграда има право коришћења општина у смислу чл. 15 Закона о народним одборима од 19 априла 1952 (а у вези са Законом о надлежности општинских и среских народних одбора, Закона о промету зем.тьишта и зграда, Закона о национализации најамних зграда и грађевинског земллпыта, и других прописа). Но привредна организација која je зграду подигла има на том праву коришћења општине право трајног коришћења у смислу чл. 122 Закона о експропријацији од 20 марта 1957 (у вези са чл. 5 Уредбе о изградњи станбених зграда радника и службеника, чл. 9 Закона о промету земллппта и зграда, чл. 37 Закона о национализацији најамних зграда и грађевинских и других прописа). Најзад, поједини станар има у смислу Закона о станбеним односима станарско право на поједином стану (односно ако je реч о станбеној згради у друштвеној својини са етажним становима, тзв. „право располагакьа” у смислу чл. 2 и 3 Закона о својини на деловима зграда од 22 априла 1959): Навели смо неколико конкретних, законом одређених, субјективних права на предметима у друштвеној својини. Но, поред ових има још и других. На пример, чл. 18 Закона о пољопривредном земљишном фонду ошнтенародне имовине од 27 маја 1953 у вези са Законом о искоришћаван>у пашњака HP Србије од 9 априла 1960 говори о „праву коришћења” општине на пашњацима који су некад били заједничка својина села. Но поред разних врста „права коришћења” као заокругљених субјективних права имамо и нека изведена права из тих права коришћења, исто