Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ГРАЂАНСКОПРАВНИ ИЗРАЗ ДРУШТВЕНЕ СВОЈИНЕ

433

онако као што из грађанскоправне својине имамо изведена, сейторска права. Тако, на пример, бројни наши прописи знају за службености на праву коришћења, затим привремено ограничение права коришћења једног друштвеног правног лица у корист другое (на пример, Закон о експронријацији), итд. Додуше, горе наведена субјективна права у оквиру друштвене својине нису увек само имовинска права. Доста je тешко, рецимо, одвојити имовниско „право коришћења” станбене зграде као правног лица од самоуправних права и обавеза те исте станбене зграде кода никако нису имовинска. Или, станарско право je само у извесној мери право имовинског промета, подложно имовинској санкцији, у суштини je оно једно лично својинско право које појединац изводи из друштвене својине (5). РГпак, сва та права су истовремено и имовинска, грађанска права. Њихов постанак, престанак, промет и заштита подлежу истим правилима као и код других субјективних грађанских права. Имовйнскоправни карактер наведених субјективних права најизразитији je код случаја права коришћења привредних организација које предвиђа наведени Закон о средствима привредних организација, па ћемо се задржати на опису тога права. Дефинкцију права коришћења привредне организације као субјективног права предвиђају чл. 8 и 9 Закона о средствима. По чл. 8: „Средства која je створила својом делатношћу или стекла на основу зајма и других кредитних послова или по другим основима предвиђеним овим законом (чл. 7, ст. 1), привредна организација има право да користи (право коришћења) сагласно одредбама овог закона. Право коришћења садржи и право располагања средствима у границами закона. Само савезним законом и савезним друштвеним планом може се привредна органйзација ограничити у праву коришћења средстава”. Ова законска одредба никако није пример јасне. елегантне и сажете правничке дефиниције. Ипак се из ње несумњиво види да je право коришћења једно субјективно имовинско право предузећа (и других друштвених правних лица чл. 12 Закона о средствима) чији предмет сачињавају средства привредне организације, а то значи ствари у имовинској маси привредне организације, и које се састоји из два основна овлашћења овлашћења коришћења и овлашћења располагања. Карактер субјективног права коришћења привредне организације јасно изриче и чл. 9 Закона о средствима по коме: „Привредна организација има право на законску заштиту од ма какве повреде права коришћења средстава. Привредној организации не могу се одузети средства ни једним актом државног органа, осим савезним законом”. Овај пропис je у суштини излишан jep je јасно и по себи разумљиво да се субјективна права сваког лица у праву заштићују. Ипак je он значајан с обзиром на ранији статус привредних организација, у ери тзв. административное управљања привредом, када су додуше привредне организације такође имале субј активно имовинско „право управљања”, али je оно било веома ограничено и могло се одузимати и додејвивзти привредној организации админстративним актом. (Чл. 5 Закона

(5) Вид. о томе наш уцбеник Основи стварног права, 111 изд. 1961, с. 108 и сл.