Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

434

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

о средствима такође има за циљ заштиту права коришћења од интервенции е административних органа који иначе имају права да врше извесна акта управљања према привредној организациям.) Каквог je карактера овлашћење коришћења и овлашћење располагања у наведеном праву коришћења. Та овлашћења су истог карактера као она у грађанскоправној или, ако се хоће, приватно] својини. А то значи да су то овлашћења у принципу слободног коришћеша и располагања. Привредна организација може да слободно користи своја средства, да својим основним средствима производи што год хоће, a своје готове произволе да продаје коме хоће. Те могућности привредне организације су формулисане у овлашћењу слободног коришћења и располагања у оквиру права коришћења. Овај характер коришћења види се јасно, на пример, из чл. 96 Закона о средствима по коме: „Привредна организација има право имовинско-правним уговорима поједине ствари из својих средстава преносити на друге привредне организация е и друштвена правна лица или их отуђити, ако савезним законом није друкчије одређено. Промет земљишта и станбених зграда врши се на основу посебног савезног закона”.. Право коришћења се преноси на друга друштвена правна лица (изузетно и на физичка и грађанска правна лица) истим имовинскоправним пословима као и грађанскоправна својина. И не само да се право коришћења преноси као ма које друго апсопутно, имовинско, грађанско право него се и заштићује на исти начин, истим посесорним и петиторним тужбама. Ако смо казали да су овлашћења коришћења и располагагьа у праву коришћења истоврсна са овлашћењима у грађанскоправној својини, то никако не значи да су она истоветна. Управо та истоврсност овлашћења чини да je и право коришћења грађанско, имовинско право. Но оно никако није истоветно са грађанскоправном својином јер су ограниченна слободног коришћења и располагања много већа него у случају грађанскоправне својине. С обзиром на право коришћења, та ограниченна представљају нешто квалитативно ново у односу на ограничења грађанскоправне, приватне својине. То долази отуда што и та ограниченна заједно са правом коришћења улазе у једно шире право, у друштвену својину. О „ограничењу” може бити речи само донде док се полази од приватне својине као основног права. Но посматрано кроз друштвену својину као кроз више целовито право, „ограничена” слободног коришћења и располагања предметима права коришћења појављују се као једна самостална компонента друштвене својине. Ми смо ову компоненту назвали јавноправном компонентом друштвене својине насупрот праву коришћења као имовинскоправној, грађанскоправној компоненти друштвене својине. Овде нећемо набрајати која су сва „ограниченна” права коришћења у оквиру друштвене својине, односно шта све чини ја вноп Р авн У компоненту, јер то прелази оквире овога рада. Навешћемо само да и сам Закон о средствима садржи многе одредбе које такође чине ту јавноправну компоненту (на пример, чл. 10, 40, 42, 44, 45, 65 и сл„ 71 и сл„ 78 и сл„ 92 и сл„ 100, 107 и сл„ итд.). Но треба нагласити да са гледишта друштвене својине, као шире и више целине, јавноправна компонента je много значајнија, jep je она