Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

436

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

предузеће има и свој посебан интерес при том присвајању, интерес који ce често сукобљава са општим друштвеним интересом, али који истовремено може бити средство за подстицање повећања производње (према томе, у крајњој линији, и тај интерес користи друштву). Правни израз тог посебног интереса je управо право коришћења као субъективно имовинско право. Као што предузеће као ужи колектив има свој посебан интерес с обзиром на друштво као целину, тако неки други колективи, као, на пример, скуп станара станбене зграде у друштвеној својини, представлен кроз станбену зграду као правно лице, може имати свој посебан интерес при присвајању станбене зграде као предмета друштвене својине. Специјално право коришћења станбене зграде као правног лица израз je тог посебног интереса. Исти je случај са другим субјективним правима у оквиру друштвене својине које смо раније навели. Разуме се, кад кажемо да неки ужи колектив има посебан интерес с обзиром на друштво као целину, не мора увек тај интерес да се изражава у виду субјективног права. На пример, нека већа или мања политичкотериторијална јединица може имати неки посебан локалистички интерес, но сукоб који настаје из тог посебног интереса по правилу ће се разрешавати путем јавноправних или других друштвених норми а не признавањем субјективног имовинског права. Посебни интереси ужих колектива добијају облик субјективних имовинских права само ако су они укорењени у робним одпосима наше привреде. На повезаност робне привреде са имовинским правом уопште и субјективним имовинским правима напосе нећемо улазити у оквиру овог чланка. О томе смо много расправљали у неким другим радовима. Навешћемо само то да горња околност намеће не само постојање посебних субјективних имовинских права тих колектива него и њихов грађанскоправни субјективитет. Они су правна лица имовинског права у мери у којој учествују у робном промету наше привреде. С друге стране, пошто у нашем друштву поред робне привреде постоји и планска привреда (управо као израз социјалистичких, свесно регулисаних привредних односа), ти колективи, тзв. друштвена правна лица, нису само носиоци робне привреде и нису само грађанскоправна лица већ истовремено и другачије правке организације, на пример, самоуправне организације, јавне службе, административноправни или административни органи. Но околност што су ти колективи правна лица имовинског права намеке један дедуктиван, иако са формалноправне стране не мање убедљив доказ да je право коришћеша тих колектива субъективно имовинско право. Свако правно лице мора имати своју имовину jep се правно лице без имовине не може замислити. У имовини, скупу субјективних права одређеног субјекта, морамо разликовати апсолутна, а пре свега стварна права која изражавају статику присвајања робе, и облигациона, релативна права кроз која се изражава динамика, промет робе пренос апсолутних права. У имовини субјекта класичног имовинског права основно стварно, апсолутно право je приватна, грађанскоправна својина. У имовини наших друштвених правннх лица, која као носиоци робног промета