Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

678

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лико немоћ империје. Трудећи се да ce одупре току историје, римска држава je истрошила своје снаге у борби са све бројнијим елементима новог друштвеног система и тако поехала лак плен варвара. Према томе, непосредни узрок пада Рима није био економски ћорсокак у који je империја дошла (29) jep je y колонату излаз из тог ћорсокака нађен, нити унутрашььа политична револуција које није ни било већ неадекватност државног политичког апарата, који до краја остаје робовласнички, економским и друштвеним односима који су то све манье.

О брад Станојввић

СМИСАО И ПРАКТИЧНИ ЗНАЧАЈ НАЧЕЛА ПРАВОСНАЖНОСТИ РЕШЕЊА У НАШЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

1. Интересантно je да у нашем праву ко je je не само по свом кастанку него ипо свом развоју револуционарно важи као једно од основних начела управног поступка и правоснажност решења донетог у таквом поступку. Закон о општем управном поступку од децембра 1956 формулише ово начело, у члану 11, следећим речима: „решење против кога се не може изјавити жалба нити покренути управни спор (правоснаж;но решење), a којим je неко лице стекло одређена права може се поништити, укинути или изменили само у случајевима који су законом предвиђени”. 2. Деценијама je спор међу теоретичарима нарочито немачким и аустриским о томе да ли je, у којој мери и у ком случају управни акт подобай за правоснажност, тј. за ону дефинитивност и непроменљиеост која je опште признаю својство судске пресуде, нарочито пресуде донете у грађанском спору. Разна схватања и ставови теорије ко ja о овом питању срећемо јесу.или одраз праксе, посебно судске праксе и позитивног законодавства земаља аутора у питању, или ова схватања и ставови теорије у већој или мањој мери утичу на праксу и позитивно законодавство (ово je нарочито случај у Аустрији). У сваком случају питање je врло сложено, спорно у разним својим аспектима, а истовремено врло знача ј но са позитивноправне и практичне тачке гледишта. Друштвена потреба правне сигурности чије одсуство угрожава стабилност друштвених односа уопште а посебно односа и ситуадије створепих или утврђених управним актом; потреба за отклањањем неизвесности у процесу спровођења закона и других прописа; заштита права и правних интереса грађана, самосталних установа и организација, с једне стране, и јавног интереса с друге стране; начело законитости то су основи и полазне поставке при решавању питања правоснажности решења донетих

(29) Т. Frank (Economic Hlstory of Rome, Baltimore, 1927, pp. 509 —511) тхозивајући се на документе из тог периода сматра да се не може говорпти о некой економском хаосу у епоси пропасти Рима већ je наводно постојало релативно благостање. „Прегледавшн економске услове у време пре пада рпмеке империје, ми не налазимо да су било популација било природна богатства исцрпљени, али наилазимо на недостатак интелигенције и духа да се ти извори ефективно искористе. што je неизбежно проузроковало конфузију, дисхармонију и зловољу“.