Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

680

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и- у условима под којима je дозволено. Међутим, ЗУП не проглашава начелну непроменљивост сваког правоснажног решеньа него само оног (1) којим je неко лице „стекло одређена права” и (2) за које законом није предвиђено да се може поништити, укинути или изменити. Шта ове резерве закона значе? У првом реду то значи да сами доносиоци решења као ни њихови виши односно надзорни форуми не могу начелно такве акте уклањати, као ни лица на која се такви акти односе не могу, начелно. захтевати делимично или потпуно уклањање таквих решења. Правка сигурност, стабилност правних односа и стечена права долазе у први план при формулисашу начела правоснажности решегьа у управном поступку. Ова непроменљивост односи се и на стварно незаконите управне акте који се протеком времена конвалидирају јер њихова незаконитост није такве природе да их чини ништавим. Да ли законска формула о непромешьивости правоснажног решења којим je неко лице стекло одређена права значи да се решења која су постала правоснажна a којима je одбијен захтев странке, негативна реше:ьа, као и решења којима се странци намећу неке обавезе могу уклањати, делимично или потпуно, и кад законом није предвиђено? Мислимо да у погледу негативних решења ова непроменљивост не важи, под условом да се новим решеньем не вређа неки правки пропис ни право другог лица. Ово je нарочито од практичног значаја кад je реч о управној ствари у којој je орган овлашћен да ради по слободној оцени. Јер, и таква решења могу постати правоснажна у смислу у ком je тај појам дефинисан у закону, и то често временски пре осталих, везаних решења, јер су код решења која се доносе по слободној оцени уже могућности успешног вођен>а управног спора из разлога повреда материјалног закона. Што се тиче правоснажних решења којима je странци наметнута нека обавеза с обзиром на начин како je поставлено начело правоснажности у члану 11 ЗУП, ова се решења могу уклањати, делимично или у потпуности, и кад то законом није изрично предвиђено, али под условом да се новим решењем обавеза смањује односно ублажава и да се новим решешем не вређа неки правки пропис ни право другог лица. Међутим, правоснажно решење којим се странци намеће обавеза могло би се мегьати у смислу отежавања односно повећавање обавезе само кад je то и под условима под којима je то законом предвиђено; дакле. важи исто што и за правоснажна решења у којима je неко лице стекло одређена права. 4. Пуни смисао и домашај а и практични значај начела правоснажности решеньа у управном поступку дају тек одступања која предвиђа сам ЗУП и закони који у овом погледу садрже посебне одредбе о уклањању правоснажних решења у појединим материјама (као, на пример, Закон о пензионом осигурању, Закон о инвалидском осигурању, Закон о друштвеном књиговодству и др.). Треба додати да не само савезни него и републички закони могу предвиђати оваква одступања. За разлику од осталих одредаба ЗУП које углавном разрађују и конкретизују остала основна начела управног поступка садржана у I глави ЗУП главе XV и XVI ЗУП не развијају идеју непроменљивости правоснажних решегьа него предвиђају изузетке од начела правоснажности и прописују