Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НАЧЕЛО ПРАВОСНАЖНОСТИ РЕШЕЊА У УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

681

услове под којима се ти изузеци могу применити, и то првенствено у корист начела законитости и јавног интереса, а евентуално и у интересу странке, о чему ће доцније ближе бити рећи. Шта остаје од начела непромешьивости правоснажних решења после предвиђених одступања у интересу законитости, јавног интереса и интереса странке? Узећемо у обзир при одговору на ово питање само одступања предвиђена у ЗУП која су не само општа, важе за све материје и све гране управе и све органе који доносе решења у управном поступку него су и најбројнија, и у пракси најчешћа. A. Одступања од начела правоснажносги у интересу законитости. Код пет ванредних правних средстава, од седам предвиђених, наилазимо на раз логе за ово отступање који су предвиђени у интересу законитости. Да их размотримо. (1) Обнова поступка. Три разлога за обнову поступка (члан 249, тач. 1, 2 и 4) тичу се чињеничног стања, материјалне истине: нове чињенице или нови докази постојећих чињеница које би могле довести до друкчијег решења да су те чињенице односно ти докази били изнети односно употребљени у рани ј ем поступку, лажна исправа и лажни исказ сведока или вештака као подлога донетог решења, као и неистинити наводи странке у чију корист je донето повољно решење довођењем у заблуду органа који води поступай. Два разлога за обнову (члан 249, тач. 3 и 5 ЗУП) тичу се претходног питања: ако се решење заснива на пресуди допето ј у кривичном поступку а та пресуда je правоснажно укинута; и ако се решење заснива на неком претходном питању које je за потребе одлучиваньа у главно] ствари решио орган који je водио поступак а надлежни орван то питање доцније реши у битним тачкама друкчије. Пет разлога за обнову представљају чисту повреду правила поступка (члан 249, тач. 6 —lo ЗУП) : ако je у доношењу решења учествовало службено лице које по закону морало бити изузето; ако je решенье донело службено лице надлежног органа које није било овлашћено за доношење решења; ако колегијални орган који je донео решење није решавао y саставу предвиђеном важећим прописима или ако за решенье није гласала прописана већина; ако лицу које je требало да учествује у поступку до доношења решења у својству странке није била дата могућност да учествује у том поступку; и ако странку није заступао законски заступник а по закону je требало да je заступа. На.јзад, један разлог за обнову представља повреду материјалног права кажњиву по кривичном закону, као кривично дело (члан 249, тач. 2): ако je решеше дошло као последица каквог дела кажњивог по кривичном закону. Сваки од ових разлога довољан je основ за обнову поступка, према томе и за одступанье од начела правоснажности. Ново решенье по правилу делује ex tune, од дана доношеньа првобитног решења уклањајући све правке последице ранијег решења. Изузетно, а с обзиром на околности појединог случаја ново решенье може да делу je и ех пипс, од дана ньеговог доношеньа унапред.