Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

682

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ограничена примене овог одступања у виду обнове поступка представљају рокови за његову употребу, сем у два случаја (лажна исправа или лажни исказ сведока или вештака, доношење решења у следству кривичног дела, као и укинута кривична пресуда на којој се заснивало решење). Ти рокови су еубјективни од дана могућности употребе односно од дана сазнања разлога за обнову месец дана, и објективни рок од 5 година од достављања решена странци. Без обзира на то да ли je после рока од 5 година наступио моменат од кога се рачуна субјективни рок, протеком објективног рока обнова поступка нити се може тражити нити се може покренути по службеној дужности, сем у напред поменута два случаја у којима рока нема, не важи. (2) Поништавање и укидање решења по праву надзора. Важно je напоменути у случају овог одступања од начела правоснажности да оно прећутно али врло одређено садржи идеју да непроменљивост правоснажног решења важи не само у односу на органе који су такво решегье донели него и у односу на вишег односно надзорног органа. Овде je, найме, стриктно и таксативно прописано у којим случајевима орган вишег степена односно надзорни орган може поништити или укинути једно решенье које je постало правоснажно у управном поступку a које je ма на који начин било предмет надзора од стране вишег односно надзорног органа. Разлози за одступање применом овог ванредног правног средства могу се сврстати у три трупе. Ту долази, пре свега, повреда надлежности стварне (и то релативне али не и апсолутне), и месне. Затим, као разлог примене овог ванредног правног средства може бити res resoluta ако je у истој ствари раније донето правоснажно решење којим je та управна ствар друкчије решена. Најзад, за примену овог ванредног правног средства као разлог може послужити повреда правила поступка у погледу доношења збирног решења; ако je решење донео један орган без сагласности, потврде, одобрења или мишљења другог органа а ово je потребно по - закону или другом пропису заснованом на закону, као и очигледна повреда материјалног закона у корист појединца или правног лица а на штету друштвене заједнице. Из сваког од наведених разлога сем очигледне повреде материјалног закона надлежни виши односно надзорни орган може поништити правоснажно решење са дејством уклањања свих правних последица које je оно произвело. Ограничегье се састоји овде у прописаном року једне године у случају повреде месне надлежности и 5 година у осталим случајевима поништавања. Ако je реч о очигледној повреди материјалног закона у корист појединца или правног лица раније решење се може само укинути, тј. без поништавања правних последица које je решеше већ произвело него само са дејством онемогућавања даљег произвођења правних последица укинутог решена. У овом случају ограничено je јаче, рок je краћи година дана од дана када je решење постало коначно у управном поступку. (3) Оглашавањв решења ниипавим. ЗУП у члану 268 предвиђа разлоге из којег се једно правоснажно решеше може у свако доба огласити ништавим делимично или у целости, ито било по службеној дужностм било по предлогу странке, било по предлогу јавног тужиоца.