Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

683

НАЧЕЛО ПРАВОСНАЖНОСТИ РЕШЕЊА У УЦРАВНОМ ПОСТУПКУ

Ништавим се у нашем управном поступку сматра и као такво оглашава решење: (1) које je у управном поступку донето у ствари судске надлежности или у ствари о којој се уопште не може решавати у управном поступку; (2) ко je би својим извршенем могло проузроковати неко дело кажњиво по кривичном закону; (3) чије извршене уопште није могуће; (4) које je донео орган без претходног захтева странке а на које решене странка није накнадно, изрично или прећутно, пристала; и (5) које садржи неправилност која je по некој изричној законској одредби предвиђена као разлог ништавости. Ако стоји ма који од разлога горе наведених, решење може огласити ништавим било орган који га je донео било одговарајући орган управе вишег стелена а ако овог нема орган којп врши надзор на права над органом који je донео решене. Као што се лако може уочити, разлози за одступане од начела правоснажности у овом случају представљају тешку повреду формалног или материјалног закона, као и немогућност остварења решења, Овде нема ограничена у погледу рока. У једном случају ограничено се састоји у накнадном пристанку странке. (4) Укидање и мењање региења уз пристанак странке. Према чл. 266 ЗУП, правоснажно решене може се укинути или изменили с пристанком странке која je на основу тог решена стекла неко право, ако се то не противи закону или другом пропису заснованом на закону, или се не вређа право неког трећег лица. Под истим условима може се укинути или измени™ и решене којим je захтев странке одбијен. Ово ванредно правно средство није првенствено дато у цшьу заштите законитости али може бити и тиме мотивисано. Практично je важно jep се може примени™ (1) у вези с повредом материјалног закона на штету појединца или правног лица, (2) у случају промене праксе у погледу примене одређенога правног правила и, нарочито, (3) у вези са решенима ко ja се доносе по слободној оцени у случају промене политике спровођена закона кад он предвиђа могућност доношена решена по слободној цени. С обзиром на услове који су прописани за примену овог ванредног правног средства посебно мислимо на пристанак странке као услов у његовој позадини стоји начело стечених права. С обзиром на то, поставља се питане да ли ово ванредно правно средство представља одступане од начела правоснажности. Ипак мислимо да представља jep се раније допетом решењу делимично или у потпуности, и то само за убудуће прекида деј.ство. Од интереса je напоменути, у случају захтева странке за примену овог ванредног правног средства да орган не може о овом захтеву решавати по слободној оцени ако je раније решене представ.љало везани управни акт а било незаконито, док орган може да решава по слободној оцени о томе да ли ће применити ово ванредно правно средство или не ако je раније решене било донето по слободној оцени. Примена овог одступана од начела правоснажности има највише ограничена: пристанак странке која je стекла неко право, забрана повре-