Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

380

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тање еманципације малолетника требало би узети у разматрање. По садашњим прописима малолетник када ступи у брак по дозволи суда стиче пуну еманципају и способност да сам врши своја права и обавезе. То je једини пут на основу кога малолетник испод осамнаест година може стећи пуну еманципацију. Сматрам да би требало предвидети да се пуна еманципација може стећи и по одлуци суда кад постоје оправдани разлози. На пример, малолетнику који се налази у радном односу, а показухе пуну разборитост у пословању, требало би признати право да може тражити од суда да га прогласи потпуно пословно способним. Питање шта треба уредити савезним а шта републичким законима представља исто тако значајан проблем. До сада су савезним законима били исцрпно уређени лични односи, а о имовинским односима поставлена су само основна начела, Републикама je оставлено да својим законима поближе уреде имовниске односе и извесна организациона питала као оно о вршењу старательства. Требало би и даље потстуцити на истоветан начин, иако се понекад истицало да би имовинске односе требало у целини уредити савезним законм. Зато се као разлог наводила чшьеница да у садаппьим републичким законима о имовинским односима супруга не постоје суштинске разлике. То није довољан разлог да се одступи од досадашньег начина о надлежности. Републикама и даље треба оставити могућност да оне решавају ове ствари, узимајући у обзир своје посебности. При томе треба пазити ■да републике не прекораче границе предвиђене основним законима. Један такав пример већ се догодио, где je републички закон отишао даље од савезног. По чл. 19. Основног закона о старатељству руководилац установе социјалног старања старалац je свих малотетника који се ту налазе. Он се стара о лиховој личности и имовини коју они са собом донесу. Таквим малолетницима поставлю се се посебни старалац само онда када имају joui неку другу имовину. Дакле, посебног стараоца треба поставите изузетно. Међутим, у Закону о вршењу старатељства HP Србије стоји да се таквим малолетницима мора безусловно поставити посебни старалац. Овај старалац води главну реч у вршењу старатељства. Њему je подређен руководилац установе који je чак дужан да му подноси и извештаје „о условима живота, здравља, васпитања и образовала малолетника (чл. 12 и 36). Дакле, руководилац установе долази у подређен положај и дужан je да води непотребну преписку и подноси многобројне извештаје. Тиме се умалује значај колективног старатељства које у многим земљама данашњице, а посебно у социјалистичким земљама добија све веће значење. Ето, ово неколико предлога које би, по моме мишљењу, ваљало узети у обзир приликом израде нових прописа о породичном законодавству. У овом кратком напису није било могуће дотаћи сва питања о којима би ваљало водите рачуна. Чак и питала која су овде наведена изложена су овлаш без упушташа у детаљну анализу разлога и противразлога. Сматрам да и овако изложена ствар може бита од извесне користи онима којима буде поверен наведени посао. М. БеговиН