Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

381

ЕКСПЈРОГЕРИЈАЦИЈА И ПРАВО НА СТАН

ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА, ПРАВО НА СТАН И СТАНБЕНА ИЗГРАДЊА

Као установи кода треба да омогући остварење извесних друштвено корисних циљева, оцешених као таквих у једном моменту и у једном друштву, експропријација je данас постала у скоро свима земљама често употребљавана односно примењивана институција, тако да je та шена квантитативна употребльивост знатно променила и њену квалитативну природу. До света тога je дошло као последица нових оцена друштвене вредности појединих добара односно појединих цшьева којима могу да послуже извесна добра, а у томе погледу данас свакако долазе до изражаја и супротстављају се својини као таквој; посебно кад je реч о својини на грађевинском земљишту или на земљишту са старим и често трошним мањим грађевинама у градовима, низ других задатака, тако да je данас битно проширен обим и врсност основа за експропријацију. Од једне, по својој природи, изузетне установе чија je примени сматрана ударом на основе друштвеног, политичког и правног уређења једне државе, данас je експропријација у свима правима једна редовна појава, а то се посебно изражава бројем и врстом основа са којих се она може вршити. Међу основима са којих се данас у већини држава може вршити експропријација јавлЈа се као основ и изградња кућа за становагье. Тај основ за експропријацију je свакако један од најновијих, али je он исто тако један од основа који je најбрже ушао у скоро сва савремена законодавства, Његово прихватање значило je и битну промену саме концепције установе експропријације, пошто je дотле експропријација била вршена за остзаренье извесних јавних циљева, а сада се она врши и за приватне циљеве, тј. ради изградње зграда у којима ће становати приватни станари. Отуда je разумљиво што се увођење могућности експропријације у цшьу обезбеђења терена за станбену изградњу у први мах правдало урбанистичким интересима, дакле јавним интересима, тако да су ти урбанистички интереси, и то не само у погледу локације станбене изградгье и висине зграде него и у погледу спољњег изгледа фасаде и намене приземних просторија, остали и данас од значаја, при чему чак има у многим државама, па и код нас, претеривања пошто се често заборавльа да су данас ти урбанистички интереси потиснути у позадину и да je сада непосредно интерес станбене изградње основни и сам себи довољан за експропријацију, а да при изградньи у првом реду треба водити рачуна о економичности изградгье и економичности искориш.ћавања изграђене зграде, тако да стално треба решавати доста чест сукоб између ставова урбанистичких органа и могућности односно рентабилности одговарајуће станбене изградгье. На тај начин, решавање станбеног питања je добило такву друштвену важност да никакве препреке, па ни препрека постојања приватне својине на неком земљишту, не могу данас да буду сметња што широј и што бржој станбеној изградњи. Отуда je, у моменту кад су интереси маса постали ствар о којој се, на разне начине, у разним формама и са различитим интензитетом, морало и