Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

382

АНАЛИ ПРАВНОГ факултета

мора повести рачуна, потреба изградње станбених зграда морала постати и самосталан и довољан основ за експропријацију, jep je у суштини било решавање једне друштвене потребе која je, са великим људским англомерацијама и уз политичку снагу маса тих англомерација, постала данас најактуелнија и најинтензивнија друштвена нужда, тако да се њеном задовољењу мора посвећивати у савременим државама изванредно велика пажња. Отзща je и разумљиво што je данас у свим државама потреба друштвене станбене изградње постала не само општепризната основа за експропријадију, него свако друштво мора и активно да помаже ту станбену изградњу, па према томе и да помаже ширење овог основа за експропријацију, при чему средства овог помагања могу бити и јесу врло различита (на пример, ослобађање од порезе нових станбених зграда за известан период времена; давање посебних кредита са малом каматом; обезбеђење и гаранције кредита за куповину односно изградњу станова на отплату; учешће јавних установа у изградњи путем помоћи у одређеном проценту, и др.), али никад довољна, тако да се стално траже и изналазе нова средства овог помагања. Међутим, у вези са увођењем у савремена законодавства могућности експропријације ради обезбеђења земљишта за станбену изградњу, поставило се и питање ефикасности односно извршења донете одлуке о експропријацији за случај да се на земљишту експроприсаном у циљу станбене изградње налазе извесне грађевине у којима би били настањени извесни станари или у којима би се налазиле пословне просторије. У тим случајевима je дошло на неки начин у сукоб постојеће станбено стање са станбеним стањем које треба да се створи новом изградњом на томе земљишту, a које ће стање свакако бити далеко друштвено корисније од постојећег пошто he доћи до изградње нове станбене зграде која he имати и далеко више станбеног простора, и далеко више хигијенских услова и одговараће далеко више урбанистичким потребама града, а да не говоримо што се тиме често решавају и многи други повезани комунални проблеми (на пример, изградња трафостанице, заједничког грејања и др.)- У тим случајевима, дакле, имамо сукоб два права, тако да je свако законодавство изналазило начине и решења за те сукобе, и то решења која су, у крајњој линији, морала да одведу извршењу експропријације, а то значи исељавањем постојећих станара и пословних просторија. При томе, основно питање je било наћи што брже и ефикаснији начин да се што пре приступи експропријацији и изградњи нове станбене зграде, jep се тиме задовољава једна од данас најзначајнијих друштвених потреба, а пред тим права постојећих станара не треба да буду жртвована, али за једно време или чак и трајно могу и морају да претрпе извесна ограниченна и чак трансформације, како би се евентуално доцније успоставила у пуној мери и чак са бољом садржином него што су до експропријације иыала. На тај начин у сукобу ова два права предност je давана новом праву које води развитак напред, а затечена права су морала да трпе извесна пролазна или трајна ограничена односно трнсформације. Уколико je поједино законодавство у овом погледу било мање круто, утолико je извршење