Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

384

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

себно када ти откази долазе од стране власника стана односно закуподавца уопште. Данае, у доба постојећег посебног станбеног законодавства, које у основи има заштитни карактер у односу на закупце стана, па често и у односу на кориснике пословних просторија, овакво једнострано и јединствено решење се све мање среће у позитивним правима. Међутим, овај систем једностраног и јединственог решења и даље ce задржава у по ј единим правима, с тим да сада решење има другу садржину, али je оно ипак једнострано и постоји као једна једина законска могућност, с тим што се и у случајевима експропријације ради станбене изградње примењују у потпуности правила заштитног станбеног законодавства, тако да je могућност исељења станара из зграде коју треба рушити због нове изградње иста као и за случај сваког другог основа за исељење станара. Таквим решењем се обично тражи коначно регулисање станбене ситуације станара које треба иселити из зграде која je предмет експропријације, односно која треба да се руши, и то по истим правилима као и за случај неког другог исељевва односно пресељења тих станара против ньихове вол>е и без њихове кривице. Такво решење je, у основи, прихваћено и у нашем праву, тако да се за исельенье станара из зграде која je експроприсана ради подизања нове станбене зграде може да врши само по општим прописима станбеног права, а то значи да се у основи не води посебно рачуна да je овде у питању једно иселзење које je у општем интересу, и тоједном интересу Koje у савременом друштву представља један од најзначајнијих интереса чијем задовол>ењу многе друге ситуације, па и индивидуална станбена права могу и треба да буду подвргнути. Отуда се и за случај експропријације ради нове станбене изграднье тражи да се лицима која треба иселити обезбеди „одговарајући“ стан, а то значи стан који одговара дотадашњем стану и по величини, и по категорији и по зони. Овакво једно јединствено законско решење, које je у крајњој линији једнострано, даје искључиву превагу интересима станара као да ce они налазе у сукобу са интересима закуподавца односно власника стана (као што то на први поглед и формално посматрано заиста и изгледа), а у суштини се они, за случај експропријације ради нове станбене изградае, налазе у сукобу са општим интересом што брже станбене изградње, са општим интересом повећања станбеног простора, уопште, са општим интересом добијања хигијенскијих и савременијих станова, као и са другим општим интересима који се решавају односно задовољавају новом станбеном изградњом. Отуда поједина законодавства, за случај експропријације ради нове станбене изградње, при решавању станбеног проблема лица која већ станују у зградама које треба рушити, траже нова, специфична решења управо за овај случај, не примењујући при томе у целини општа правила станбеног законодавства, јер та правила и не одговарају у потпуности код оваквих случајева, пошто су она заснована било на идеји једностране заштите интереса појединих станара (тзв. право на стан) било на идеји заштите индивидуалних интереса већ постојећих станара за случај њиховог сукоба са интересима власника стана, односно закуподавца уопште или са интересима