Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА

387

маље једнострана решења, при чему би изложени систем привременог и сталног смештаја односно решења станбеног питања затечених станара у згради коју треба рушити могао послужити као основа. У сваком случају хитно и основно остаје да би новим решењима требало дати једнак значај свим интересима у питању односно у сукобу, и уз сагледавање праве суштине ствари и односа донети и нове прописе, ослобађајући ce извесних традиционалних решења која на први поглед изгледају да су на линији заштите интереса и права личности, a која су у самој ствари управо против бољег и даљег остварења права за што. већи број личности уз честу заштиту старих својинских односа. Нове прописе треба засновали на реалном станьу ствари и гьима посебно заштитити оне интересе и она стања која омогућују кретање напред, а то значи која омогућују што бржу и што ефикаснију станбену изградњу, и то управо на оним теренима који више не служе за углед урбанистичком изгледу града и на оним теренима који могу да буду место за далеко већи и далеко квалитетнији станбени простор.

Бор. Т. Благојевић

РАД КОМИСИЈЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА

У постепеној изградњи наших правних установа за време народноослободилачке борбе и у првим годинама после ослобођења, специфично место заузимају комисије за утврђивање злочина окупатора и ньихових помагача,- О њима код нас je до сада врло мало писано. Данае, када je протекло скоро 18 година од оснивања те службе и око 13 година од завршетка вьеног рада, може се одредити њено место у развитку нашег најновијег права. Њен опширнији историјат изискиваће детаљнија проучавања, а овде износимо сумарни осврт на њену организацију, рад и резултате, користећи ce првенствено архивским материјалима и публикацијама бивше Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. I. Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (Државна комисија) основана je одлуком Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије донетом 30 новембра 1943 у Јајцу. Војни и политички развој народнослободилачке борбе омогућио je у то време даљу и бржу изградњу нашег новог правног система и стваранье нових установа, па и са овако специфичним задацима какви су били намењени Државној комисији. Наравно, са проналажењем и гоњењем ратних злочинаца и издајника бавили су се дотле и војни и цивилни органи наше нове власти, али обим, масовност и бруталност злочина окупатора и њихових помагача наметали су потребу да се образује посебна установа која he имати као главки задатак да утврђује такве злочине. Ова потреба све више je сазревала и у другим земљама, што je дошло до изражаја у низу познатих декларација савезничких влада и међусавезничких изјава и споразума, као и у теориским и документарним публикацијама и многим другим изразима напредне светске јавности, запаньене и огорчене све бројнијим и конкретнијим сазнањима о страховитим злочинима фаши-