Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

388

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зма према припадницима савезничких оружаних снага и покрета отпора као и према цивилном становништву у окупираним областима. Управо неколико недеЈва пре одлуке Авноја о оснивању Државне комисије образована je 20 октобра 1943, после дужих претходних припрема, Комисија Уједињених нација за ратне злочине у Лондону (= КУН), која je позвала све савезничке земље да образују своје националне комисије за утврђивање ратних злочина и да сарађују са КУН. Свега месец дана пре оснивања наше Државне комисије објавл>ена je Московска „Декларација о зверствима” од 30 октобра 1943 која je представљала нарочито важан основ и подстрек за рад на утврђивању ратних злочина. Све je то показивало да рад на утврђивању ратних злочина и припремању шиховог гоњења и кажњавања улази у одлучну фазу конкретизације како у националним тако и у међусавезничким оквирима. Одлука Авноја о образовању Државне комисије ставила je у задатак новој установи „утврђивање одговорности, проналажење и привођење казни свих лица одговорних за злочине које су у Југославији починили и чине у току рата окупатори и кьихови помагачи”, и одредила je да она буде при Председништву Националног комитета ослобођења Југославије, који ће именовати чланове и прописати правилник о њеном раду. Дакле, Државна комисија није створена као правосудии орган у стриктном смислу и није добила задатак да врши директив функције оптуживања, суђења и кажњавања. Ти су задаци остали и даље у надлежности других војних и цивилних органа, чије су ce компетенције временем мењале, а у почетку донекле и испреплитале. Задатак Комисије je у првом реду био да „утврђује” чињенице које ће послужити за проналажење и привођење казни свих злочинаца из редова окупатора и њихових помагача. Углавном се рад Државне комисје од почетка до краја кретао у тим границама, иако je она нужно морала да врши и неке извиђајне и ситражне радгье да би могла задатак утврђивања правилно да обави, нарочито у прво време када joui наши други правосудии органи, јавна тужилаштва и судови, ниеу били доволшо изграђени. Други основни докуменат за организацију и рад ове службе био je Правилник о раду Државне комисије, који je на основу напред поменуте одлуке Авноја био донет тек 8 маја 1944. Овај Правилник дао je даље основне смернице и неколико важних конкретних прописа за рад Државне комисије, а донекле и за рад земаљских комисија и њихових органа. Он je до краја рада целе службе за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача остао најважнији правки пропис за њихов рад, У свега 13 чланова обухваћена je у Правилнику суштина задатака ове службе и контуре њиховог начина рада. Правилник садржи одредбе материјалноправног и процесуалног карактера, поред извесних административноправних прописа. Нарочито значајан je члан 2 Правилника који углавном набраја кривчна дела о којима комисије треба да прикупљају податке. То набрајање није таксативно, али даје широки оквир у коме се бића наведених кривичних дела углавном подударају са оним кривичним делима која су призната у међународном праву које je тада важило, а на крају члана се још додаје „као и свима онима делима којима су