Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА

389

злостављани појединци или масе, уништавана имовина или друга добра, или којима се помогло извршење ма којег од таквих или сличних дела”. Што ce тиче криваца, члан 3 Правилника je већ сасвим у духу новог међународног кривичног права које ce постепено развијало и афирмисало, наводећи као кривде не само директне извршиоце него и „организаторе, наредбодавце, подстрекаче, духовне зачетнике и помагаче, који су ма на који начин помогли извршеньу или скривању злочина”. У осталим члановима се говори о врсти података и доказног материјала, о обавези осталих органа власти и грађана да помогну Државну комисију у њеном раду, о обавези Комисије да објављује резултате својих истраживања на разне начине и сл. Од посебног je интереса члан 7 који Комисији ставља у задатак утврђивање висине причињене материјалне штете код неких деликата имовинске природе. Са организационог гледишта важан je члан 9 који у основи регулише односе између Државне комисије и земаљских коЈлисија, одређујући да he земаљске комисије именовати извршни одбори (председииштва) земаљских антифашистичких већа и да he комисије саме формирати csoje остале органе. Државној комисији je поставлен и задатак обједињавања, координирања и контролисања рада земаљских комисија a дато јој je и право да издаје упутства и наредбе у оквиру овог Правилника. Иако Правилник не даје одговоре на многа питања која су се у току рада појавила, што у време његовог доношења није ни било могуће, он je до краја рада ове службе остао на снази jep je у суштини био у складу са стварним потребама. 11. Мада je посебна служба за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача постојала нешто мање од 5 година, ипак се њен рад може поделити на три главке и прилично јасно уочљиве фазе, од којих свака има неке посебне характеристике како у погледу организације и структуре службе, тако и у погледу садржине рада. Прва фаза обухвата време од оснивања Државне комисије па до завршетка рата и до ослобођења деле земље; друга фаза траје углавном од маја 1945 до средине 1946, а трећа од друге половине 1946 до завршетка рада и укидања службе у првој половини 1948. Прва фаза представља почетак рада. У њој се још активност комисија није могла развита у пуној мери, пре свега због тога што још сва земља није била ослобођена и што су постојали joui многи хитнији задаци ратног периода. Ипак je ова фаза веома значајна, jep je у њој дошло до стварног образовала Државне комисије, до образовања земаљских комисија у појединим подручјима (каснијим народним републикама), до постепеног повезивања Државне комисије са земаљским комисијама и до припрема за изграђивање разгранате мреже деле службе. Све земаљске комисије образована су у току 1944 (прва у Словенији последња у Србији 1 новембра 1944) при председништвима земаљских антифашистичких већа народног ослобођења (ЗАВНОХ, ЦАСНО, ЗАВНОБИХ, АСНОМ, СНОС и АСНОС), а хада су касније образоване владе народних република, оне су биле при председништвима влада. Одлуке о оснивању земаљских комисија показују извесне разлике у погледу зада-