Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

така и надлежности али су у су штини-прилично сличив. И каснија прайса je ишла ка саображавању њиховог рада и структуре, иако су неке разлике остале. У ту прву фазу спада и доношење Правилника НКОЈ о коме je напред било речи. Друга фаза претставња време најинтензивнијег рада целе службе. То je време од нешто преко годину дана када je дошло до потпуног образованна државне и земаљских комисија, као и низа комисија мањих територијалних ј единица и других посебних органа, изградње апарата Државне комисије у иностранству, као и највеће активности у погледу истраживања и утврђивања злочина. У трећој фази долази до постепеног смањења читаве службе и гьеног апарата, укидања низа њених органа и, најзад, до завршетка рада и укидања целе службе. Рад на истраживању и утврђивању je углавном био свршен али je још био у току рад око изручења злочинаца из иностранства и још неке друге активности. 111. У погледу организације и структуре целе службе може се рећи да je она била у неку руку јединствена jep je Државна комисија обједињавала и координирала рад земаљских комисија, а донекле и осталих, док су земаљске комисије углавном вршиле сличну функцију у односу на мање териториј алне комисије. С друге стране, Државна комисија одговарала je за свој рад Председништву НКОЈ, касније председништву владе ФНРЈ, a земаљске комисије председништвима влада народних република. По сличном принципу биле су и покрајинска, обласне, окружне, среске, градске и месне комисије повезане са одговарајућим територијалним народноослободилачким одборима, с једне стране, и са вишим комисит ама, с друге стране. Свака комисија имала je своје именоване чланове и службенички апарат. Државна комисија имала je и посебан апарат у иностранству који се састојао од њене делегације при КУН за ратне злочине у Лондону, делегације у америчкој, британској и француској окупационој зони Немачке, делегације при Савезничком контролном савету за Аустрију у Бечу, те истражних тимова у америчкој и британској окупационој зони у Аустрији, и придодатог представника у француској окупационој зони у Аустрији. У Италији се није могло добити одобрење за одашиљање посебне делегације, иако се око тога дуго водила борба, те je Државна комисија донекле могла обављати своје послове преко југословенске делегације у Саветодавном већу за Италију. У неким пословима Државна комисија je користила и југословенске мисије и официре за везу при савезничким војскама у окупираним областима Немачке и Аустрије као и југословенску делегацију при Специјалном комитету за избеглице и расељена лица у Лондону. Тамо где није било делегација, мисија или истражних тимова, ил када исти нису могли постићи одговарајуће резултате услед тешкоћа које су им чињене, Државна комисија je покретала потребив мере преко Министарства иностраних послова које je даље дејствовало уобичајеним дипломатским путевима. To je нарочито важило и за захтеве према другим савезничким и неутралним земљама.

390

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА