Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УТВРЂИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА

391

Када je Државна комисија добила своје седиште у Београду, ускоро после његовог ослобођења, она je успела да организује апарат који je за тадашње прилике био доста бројан а делимично и довољно квалификован. Но, и поред тога, она није могла да обухвати све оне послове који су се у најактивнијој фази рада појавили. Пракса je убрзо показала да треба на земаљске комисије и њихове подручне органе пренети многе послове и да Државна комисија треба да се концентрише на улогу организатора и координатора целе службе и на рад на неким најважнијим пословима, као на пример, на обради материјала о најкрупнијим злочиндима, а нарочито на рад на међународном пољу. Она je развила и широку сарадњу са другим органима народне власти и државне управе у земльи, нарочито са органима државне безбедности, као и са органима Јавног тужилаштва и са војним и грађанским судовима када су ови били потпуно формирани. Земаљске комисије, као и покрајинска, обласне и остале одржавале су, У границама својих задатака, директив везе са органима државне безбедности, јавног тужилаштва и судова на својим територијама. Иступања према иностранству вршена су само преко Државне комисије; У периоду када je рад на истраживању и утврђивању злочина био најинтензевнији постојале су, сем Државне комисије, шест земаљских комисија (за сваку народну републику), једна покрајинска (АП Војводине), две обласне (Космета и Санцака), 65 окружних, 299 среских (комисија или референата) и 1.210 општинских комисија, повереника или сабирача. Поред ове редовне мреже, образовано су и посебне анкетне комисије при Државној и земал>ским комисијама са задатком да истражују и утврђују неке злочине већег обима или специфичног карактера. Таквих анкетних комисија било je укупно 28. За развој служби у пој единим фазама. рада карактеристични су и ови подаци; крајем 1944 број службеника само у Државној и земаљским комисијама износио je око 120, крајем 1945 439, крајем 1946 - 229, а у 1947 свега 96, који се број постелено даље смањивао све до завршетка рада целе службе. Када имамо предње у виду, можемо рећи да je у време своје највеће активности служба за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача била једна од наших врло разгранатих служби. Квалитет эпарата био je веома различит. Поред мањег броја високо квалификованих и искусних стручњака, било je претежно службеника без довољно стручног знања и искуства а често и потпуних почетника. Наравне, то се донекле одражавало и на нивоу неких делатности, те je квалификовани стручни апарат морао уложити велике напоре да би по могућности сузбијао и поправљао последице таквих слабости и извесне тенденције ка површности и импровизацији које су се појављивале и услед обимности и хитности послова, Иако се ишло за тим да се служба што више уједначи и саобрази, посебни услови у појединим народним републикама утицали су и на извесну неједнакост организационе структуре. Тако су, на пример, земаљске комисије Србије и Хрватске и Покрајинска комисија Војводине, иако не свугде, имале окружне, среске, па делом и општинске комисије или пове-