Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

392

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

реништва, што није био случај са земаљским комисијама Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. Земаљска комисија Словеније имала je три подружнице (Ајдовшчина, Марибор и Крањ), а по окрузима, срезовима и општинама референте и сабираче доказа. Ниво апарата био je и по земаљским и другим комисијама доста различит, у зависности од расположивих кадрова и других услова. До краја 1946 укинуте су скоро све окружне, среске, градске и месне комисије или повереништва, а до краја 1947 углавном све земаљске комисите. Рад Државне комисје завршен je у првој половини 1948. У циљу обједињавања и координације деле службе, Државна комисија je у току свога рада издала 15 упутстава од општег значаја свим земаљским, покрајинској и обласним комисијама, и то у времену од августа 1944 до средине 1945. Ова упутства су значајна као нека врста супсидијарних правних прописа. Она садрже не само техничке и админстративне прописе о организации и саображавању посла него и интересантна објашњења о тумачењу и примени нашег и међународног права. У неким се указује на конкретна грешке у раду комисија и њихових органа, било у схватању правних прописа, било у неадекватно ј пракси. Координација рада вршена je и кроз низ посебних упутстава пој единим комисијама, обимну коресподенцију и честе личне контакте између функционера Државне и осталих комисија. Важно место у усклађивању рада заузимају и две конференције које je Државна комисија одржала са представницима земаљских и покрајинске комисије у јуну 1945 и у септембру 1947. Материјали ових конференција дају добар преглед развоја службе и њених проблема. IV. Целој служби били су постављени крупни и претежно хитни задаци. Требало je истражити и утврдити велики број злочина и злочинаца, сарађивати на њиховом проналажењу и привођењу судовима, радити на објављивању резултата и на њиховом адекватном приказивању домаћој и страној јавности и властима. Хитност задатка била je условљена низом околности. Пре свега, било je јасно да je политично и правно интересованье за ову материју било најживље у првој послератној фази. Проналажегье и хватање злочинаца такође се морало обавити што брже да би се што више спречило њихово бежање, прикриваше, уништаваше трагова и доказа. Предстојала je мировна конференција у Паризу, на којој je поред осталих аргумената за наше ставове и захтеве било веома важно изнети, макар у главним цртама, обима страдања југословенских народа и грађана од злочина окупатора и њихових помагача. То je било врло значајно и за наш рад у Међусавезничкој репарационој комисији где je и тим аргументом требало подкрепити наше репарационе захтеве. Припремала су се важна суђења ратним злочинцима у иностранству, нарочито велики процес пред Међународним војним судом у Нирнбергу, те je и овде требало иступити са што бол>е документованим материјалима. То су били главки разлози, ради којих се рад морао обављати врло форсирано и ради којих je његов најхитнији и најактуелнији део обављен већ до средине 1946.