Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УТВРЂ ИВ АШЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ШИХОВИХ ПОМАГ.АЧА

393

Поред већ поменутих тешкоћа које су извирале из релативне слабости апарата у односу на постављени задатак, као и из других општих тешкоћа наших тадашњих прилика (недостатак просторија, тешкоће у комуникацијама, недостатак канцеларијског материјала, итд.) посебну тешкоћу представљала je и потпуна квалитативна новост задатка. Никада раније ни наша земља, а ни друге, нису имале да за тако кратко време и под тако тешким условима послератног периода истраже и утврде толики број злочина и злочинаца. Сем тога, матери ja лноправни и процесуални прописи које je требало примењивати у том новом и великом послу, нису били ни доволјНо разрађени, ни довољно јасни, што не важи само за тадашњи степей нашег унутрашњег права него и за односне међународноправне прописе и праксу који су делимично били потпуно нови а делимично тек у наста јању. Све ово треба имати у виду када се даје преглед позитивних резултата и неких слабости ове наше службе. Разматрајући тај рад осврнућемо се у главним цртама прво на напред дотакнуто питање правних прописа по којима се служба углавном управљала. Како je већ напоменуто, Правилник НКОЈ о раду Државне комисије одредио je само сумарно главна кривична дела са чијим утврђивањем ce комисија имала бавити. Други извор који je садржао материјалноправне прописе који су се односили и на домен рада ове службе био je дат у члановима 13 и 14 Уредбе о војним судовима из 1944. Члан 13 дао je описне дефинције појма ратног злочинца и низа дела која су се сматрала као ратни злочини. Члан 14 одредио je појам народног непријател>а и оних кривичних дела која нису била ратни злочини у смислу плана 13 него углавном кривична дела издаје, помагања непријатеља, рада против народне власти. Оба члана су врло кратка, те се у члану 13 наведена кривична дела у многоме подударају са ратним злочинима из тада важећих међународних инструмената, док се дела из члана 14 донекле подударају са неким кривичним делима из кривичног законодавства старе Југославије. Од извора нашег права су се донекле могла користити и правна правила нашег предратног кривичног законодавства, уколико нису била у супротности са тековинама НОБ и са новијим прописима који су у току НОБ настали, Када je дошло до доношења нових кривичноправних прописа са релевантном материјом, као што су Закон о кривичним делима против народа и државе, Закон о кривичним делима и преступима против националне части, закони о конфискации имовине; о одузимању ратне добити стечене за време окупације; о одузимању држављанства официрима и подофицирима бив. југословенске војске који неће да се врате y домовину, који углавном настају у периоду од ослобођења Београда до сазива Уставотворне скупштине, служба у своме раду примењује релевантне прописе ових закона. Бажан je био и Закон о кривичним делима против државе ко j и je донела Привремена народна скупштина и који je заменио низ прописа из времена НОБ, па и прописе матери]ално-правне природе из напред .поменуте Уредбе о војним судовима. Од прописа међународног права примењивани су од самог почетна они који су били несумньиво признати на основу међународних конвенција