Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

402

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и упрости цео поступак око комасације. На основу њега могло се приступите комасацији и без сагласности већине власника земљишта уколико би се за ову меру изјаснила чак само 1/10 власника и уколико површине њиховог земљишта износе 1/4 површине коју би требало комасирати. Очигледно je да je овај закон ишао у прилог крупнијим газдинствима. Иако je комасација у овим областима трајала дуго, ипак њоме нису биле обухваћене велике површине. Тако je од 1902 до 1921 у Хрватској било комасирано око 250.000 ха (3). Број парцела у свих 5 жупанија у којима je комасација спровођена био je сведен од 143.050 на 25.299. Hajобимније мере у овом погледу спровођене су у Срему где je пре комасације било 108,322 парцеле, док je њихов број после изведених комасација био сведен на 22.075 (4). За Војврдину je важно закон о комасацији донет 1908 који je такође приликом груписања земље фаворизирао крупнија пољопривредна газдинства у односу на мања и сиромашнија. Ако бисмо посматрали податке о обиму спроведених комасација у Хрватској, Славонији и Срему у времену од 1897 до 1941, могли бисмо да констатујемо да je за то време била изведена укупно 181 комасација и да je гьима била обухваћена површина од 581.435 кј. Само у Срему било je спроведено 100 комасација на површини од 397.463 кј. (223.725,7 ха). Од тога je у периоду од 1921 до 1941 било спроведено 77 комасација које су обухватиле површину од 174.787,4 ха (5). 11. У првим годинама после ослобођења ми смо приступили спровођењу важних мера у оквиру наше аграрне политике. Најзначајније од њих су, наравно, аграрна реформа и колонизација, стварање и развијање државних пољопривредних добара, сељачких радних задруга, општих земљорадничких задруга и задружних економија. На овај начин ми смо желели да створимо потребне услове за социјалистичку реконструкцију наше полаопривреде. С обзиром на све ово, као и с обзиром на то да се у том времену очекивало да ће пре свега преко радних задруга, као и на друге начине, убрзо бити остварени значајни резултати у колективизацији пољопривреде, —■ било je сасвим природно што се онда ни je ни мислило на арондацију a још маше на комасацију земље. У то доба сматрани су магье или више депласираним напори који би били усмерени на груписаше парцела индивидуалних власника, пошто се веровало да ће и тако кроз сасвим догледно време доћи до таквих радикалних промена у својинским односима на селу да he бити непотребне и некорисне акције у вези са комасацијом земље. Међутим, ако се у том времену сматрало да би било непотребно и неопортуно предузимати неке мере у погледу груписагьа земље при-

(3) Љубо Божић: Аграрна политика са основима земљорадничког задругаретва, Сарајево, 1960, с. 155. (4) Гавра В. Гојковић: Комасација земљишта, Загреб, 1926, с. 33. (5) Никола Л. Цвејић: Уређење атара у вези с мелиорацпоним, геодетски.ч и другим радовима, Земун, 1956, с. 113, 114 (у рукопису).