Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АРОНДАЦИЈА ЗЕМЉЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ

403

ватних власника, то не важи за земльу сељачких радних задруга и ондашњих државних пољопривредних добара. Први прописи у том погледу били су донети у току 1945 и 1946. Тако je Закон о аграрној реформу и колонизации од 23. VIII. 1945 у свом чл. 23, водећи рачуна о преимућствима груписаних поседа, предвидео могућност да трупе лица којима се додељује земља могу на свој захтев исту добити у једном комплексу под условом да оснују пољопривредну произвођачку, у ствари сељачку радну задругу. Ову могућност користио je знатан број колониста који су долазили у Војводину и Славонију. Што се тиче пољопривредних добара, први прописи који су се односили на груписање и заокружавање шихових површина донети су 4. XII. 1946. То je била Уредба о арондацији државних пољопривредних добара општедржавног значаја. У њој се предвиђа да ће, у циљу рационалист обрађивања и што бољег искоришћавања земље, сва непокретна имовина (земља и зграде) физичких и приватних лица и задружних организација која се налази међу земљиштем» државног пољопривредног добра прећи у својину државе и да ће се предати на управљање одговарајућем државном пољопривредном добру. Физичка и приватна правка лица и задруге од којих се одузима земља добиће у накнаду земљиште одговарајуће вредности. Уколико се на земљи која се предаје државном пољопривредном добру налазе и зграде и слични објекти, уступиће ce физичким и приватним правним лицима и задругама зграде и објекти државног пољопривредног добра ако постоје на земљишту које им се даје у накнаду ил друге зграде и објекти из фонда станбених и пољопривредних зграда, а ако се таквим објектима и зградама не располаже, онда се накнада. за исте исплаћује у новцу. Уредба je предвиђала да je арондација обавезна и да се односи на сва неарондирана државна пољопривредна добра којима су у то време управљали савезна влада и њени органи. Такође je било посебно наглашено да ће и владе појединих народних република, у складу са начелима те уредбе, донети прописе о арондацији оних државних полэопривредних добара која се налазе под њиховом управом или управом народних добара на њиховом подручју. 111. Неколико година касније, у условима када су била стечена извесна искуства у вези са арондацијом пољопривредних добара и када je већ било основано близу 7.000 сељачких радних задруга, које су у том времену обухватале скоро 20°/о од укупних обрадивих површина Југославије али чија je земља, по правилу, била у великој мери растурена и распарчана, показало се да je потребно донети нове прописе о заокружаваньу поседа социјалистичких газдинстава. Зато je 2. XI, 1951 била донета Уредба о арондацији земљишта пољопривредних добара и сељачких радних задруга. У овој уредби се, за раз лику од претходне, детаљније говори о основним циљевима који треба да се остваре спровођењем арондације. Тако се у чл. 1 подвлачи да се арондација може вршити само у цшьу рационалнијег обрађивања земљишта, спровођења мелиорационих радова,