Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

404

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

омогућавања изградње економских дворишта или подизања нових винограда или воћњака. У истом члану напомиње се да се по прописима ове уредбе може вршити и арондација вемљишта економија, фарми и сличних организација које се претежно баве пољопривредном производњом или огледима везаним за такву производњу. У погледу накнаде за непокретну имовину која je путем арондације приложена државним пољопривредним добрима или радним задругама ова уредба садржи углавном исте прописе као и уредба о арондацији земље из 1946. Новина у односу на 1946 je углавном у томе што се сада сва ова питања регулишу детаљније и што се посебно подвлачи да ће се, уколико накнаду за одређена земљишта и зграде треба дати у новцу, процена дотичних земљишта и зграда вршити према ценама у слободној продаји. Уредба о арондацији од 2. XI. 1951 посебну пажњу поклакьа заокружавању-земљишних површина сељачких радних задруга. Ово je потпуно схватљиво када.се има у виду да je њихово земљиште у 1951, као што je малочас поменуто, било веома растурено и уситњено, што je, уз осталё опште познате услове у којима су радиле ове задруге, у великој мери отежавало и чинило неекономичним гьихово пословаше. Подаци, на пример, показују да je у 1951 само 308 сељачких радних задруга у Србији, укључујући ту и Војводину имало 153.648 ха земље у 36.000 парцела, из чега се види да je просечна величина парцеле износила 4,23 ха. Овде je реч у ствари највећим делом о колонистичким задругама које су, по правилу, земљу примале у комплексима. Међутим, стање je у овом погледу у другим републикама било још горе. На пример, 240 сељачких радних задруга у Хрватској имало je 32.374 ха земље растурене у 17.334 парцеле, што доказује да je просечна величина једне парцеле износила 1,86 ха (6). Поједине радне задруге имале су земљу растурену чак и у око 500 парцела. Имајући у виду до које мере може бити осетљиво питагье арондације земљишта пољопривредних добара и сељачких радних задруга, уредба je настојала да тачно прецизира услове под којима се иста може вршити. То се нарочито односило на арондацију земљишта сељачких радних задруга. Поред ошптих услова који су малопре поменути, посебно се предвиђало да се ова мера може спроводити само у следећим случајевима: 1) ако je у једном селу већина земљорадничких домаћинстава учлањена у једну или више сељачких радних задруга или ако површинё земљишта у општенародној имовини и земљишта сељачких радних задруга заједно чине већину земљишта у једном селу a арондација не би изазвала велики поремећај у односу на земљишта приватних власника, или 2) ако се арондација врши само у границама једног земљишног потеса или трупе парцела, при чему се у накнаду могло дати само земљиште у истом потесу односно у групп парцела, а уколико власник пристане, онда и на некем другом месту. Власнику земљишта које je обухваћено арондацијом имало се, у принципу, дати на име накнаде друго одговарајуће

(6) Едвард Кардељ: Задаци наше политике на селу, „Комунист“, sр. 2,1949 с. 66, 67.