Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АРОНДАЦИЈА ЗЕМЉЕ V ЈУГОСЛАВИЈИ

409

ђешем арондације доносе срески народни одбори, што заједно са осталим прописима о поступку у вези с арондацијом треба не само да осигура законитост у вези са спровођењем ових мера, него и да обезбеди да се арондација, с обзиром на сложеност целог проблема и разноврсне реперкусище које би она могла изазвати на селу, изводи само у оним случајевима где за то постоје сви потребни услови. Ако бисмо посматрали ове прописе у целини и ако бисмо оцењивали њихов практичан ефекат, онда бисмо могли констатовати да ће они омогућити пољопривредним добрима да под условима знатно повољнијим и лакшим него раније траже арондирање својих земљишних површина. С друге стране, ове одредбе даће извесног подстрека пољопривредним добрима а нарочито земљорадничким задругама да се труде да склапају уговоре о дугорочној кооперацией са индивидуалнйм сељацима, пошто ће тако бити у станьу да се користе наведеним прописима о арондацији земље. То ће омогућити боље искоришћавање њихових пољопривредних машщга, поштр he парцеле њихових партнера у заједничкој обради земље бити груписане по потесима. To he истовремено заинтересовали и индивидуалне пољопривредне произвођаче да ступају у односе кооперације са пољопривредним добрима и земљорадничким задругама, јер на овај начин могу очекивати да ће уместо неких удаљених и евентуално маље погодних парцела добити у потесима где се спроводи арондација ближе и за обраду подесније и чак и плодније парцеле. Међутим, не треба никако изгубити из вида да арондације ко je се изводе у корист индивидуалних пол>опривредних произвођача који су закључили уговоре о дугорочној кооперацией ни из далека не представљају нека комплетна и трајна решења. Ово пре свега због тога што се оне покрећу и спроводе само и искључиво онда када постоји дугорочна кооперација, што значи да то није редовна и стална мера него њен обим зависи од тога да ли je у одређеним крајевима мање или више проширен овакав облик сарадње између вемљорадничких задруга и добара и индивидуалних власника и да ли je он показао мање или веће економске резултате. VI. Као што се види из свега овога што je досад изложено, у нашој земљи je још увек нерешен проблем груписања многобројних ситних парцела индивидуалних сељака, a већим делом и површина ко je припадају пољопривредним добрима, а нарочито сељачким радним задругама и задружним економијама. Када се говори о заокружавању земљишта индивидуалних сељака нужно je још напоменути да je у Хрватској 24. XII. 1954 био донет Закон о комасацији земљишта. Према чл. 1 тога закона комасација земљишта спроводи се у цшьу да се стварањем већих и правилних земљишних честица омогући њихово економичније обрађивање и рентабилније искоришћавање, као и да се створе повољнији услови за уређење и развитак насеља. Комасација се може спроводити или на захтев интересената или по одлуци државног органа. У првом случае у се ова мера може спровести уколико се за њу изјасни већина власника земл>ишта које долази у обзир