Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

410

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

за комасирање. Комасација се може спровести и у случају кад не постоји захтев приватних власника уколико то одлучи државни орган, што он може учинити у следећим случајевима: а) кад се изводе већи хидротехнички и мелиорациони радови; б) кад ce изграђују веће и за заједницу значајне саобраћајнице; в) кад je потребно арондирати земљиште које je општенародна имовина; г) y случају мелиорације крша и слично. Почев од 1955 па надал>е на основу овог закона спроведена je комасација у катастарским општинама: Слатиник, Задубравље, Трбјанска Купа (срез Славонски Брод), Сасветски Крал.евац (срез Загреб), Сољани, Строшињци, Маркушићи и Свињаревци (срез Винковац). Нарочито ce сматра. успелом комасација која je изведена у к.о. Свињаревци (10). На овом месту требало би подсетити на то да je и y Срему, где су већ до 1914, као и између два светска рата, стечена знатна искуства у погледу груписања земљишта, и у периоду од 1955 до 1960 била спровођена комасација поседа индивидуалних власника. Ове мере биле су спровођене на основу предратних прописа. Тако je на овај начин изведена комасација у катастарским општинама Вишњићево, Адашевци, Јамена, Буђановци, Доњи Товарник, Суботишче и Огар. Према подацима којима располаже Геодетска управа HP Србије, овим мерама комасације било je обухваћено 33.251 ха, Комасација je показала позитивне резултате. На пример, у катастарској општини Замена просечна величина парцеле пре комасације износила je 0,90 а после комасације 4 ха. Својевремено узурпирана землэишта одузета су од приватних власника, па се тако општенародна имовина повећала за 142 ха. Паралелно са груписагьем земљишта спроведени су и одређени мелиорациони радови, израђени путеви и прилази до свих парцела, елиминисане непотребне међе, чиме се добило 109 ха обрадиве земл»е, итд. (11). Пре комасације у свих 7 катастарских општина било je 48.325 парцела, док je шихов број после комасације, према службеној евиденцији Геодетске управе АПВ, био сведен на 19.426. Комасације земљишта које су извођене у Хрватској и у Срему, као што видимо, обухватају сасвим мали, у ствари безначајни део укупних обрадивих површина у земљи. Међутим, више je него очигледно да велика разбијеност и уситњеност поседа индивидуалних газдинстава, чиме се, као што je то добро познато, одликује наша данашња представља врло озбиљну сметњу подизању продуктивности рада и повећању производње у оквиру ове гране привреде. На пример, из података којима располаже Геодетска управа ФНРЈ видимо да je у 1960 3,309.885 тзв пореских домаћинстава, (тј. таквих домаћинстава која поседују неку непокретну имовину), имало земљиште које je било разбијено у 54,580.237 катастарских парцела. Иако je број стварних парцела нешто мањи него катастарских, пошто се у пракси могу појавити две или више фактички спојене парцеле које се у катастарским елаборатима због различитих терета, службености, итд. евидентирају одвојено, ипак и ови подаци јасно сведоче о великој распарчаности земљишних површина код нас. Ово

(10) Светислав Јовановић: Комасације, Веоград, 1957, с. 105, 106 (у рукопнсу). (11) Светислав Јовановпћ: Проблеми комасације (уређеше поседа) у Возво-

дили, с. 3 (у рукопису).