Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

411

АРОНДАЦИЈА ЗЕМЉЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ

утолико пре што се процес цепања и уситњаваша парцела наставља и данас, па се тако у наредним годинама може очекивати даље повећаше броја парцела. У вези са тим треба додати да већ ни сада у нас није реткост да једно домаћинство са површином од око 5 ха има земљу разбацану у 50 до 200 минијатурних парцела. Још je Кауцки наглашавао да je немогућно рационално газдовање на ситним и разбацаним парцелама. Поред разних других тешкоћа, ту се губи много времена док се дође од једне парцеле до друге, не може се искоришћавати и практично се губи земља која иде на многобројне путеве и међе, итд. Таква разбацаност парцела, како закључује Кауцки, не само да омета сваки успон сељачке пољопривреде већ je све дубље срозава (12). Један други аутор, говорећи о проблему комасације земље у Западној Немачкој, где од укупне обрадиве површине од 14 милиона ха треба комасирати још око 6,5 милиона, наводи да због распарчаности и растурености парцела од 7 милиона људи запослених у пољопривреди у 1954 најмање 4 милиона лица ради нерентабилно, при чему ньихов псеудоинтензиван начин обраде земл>е представља у ствари трошење самог националног дохотка (13). Оно што je напред речено важило je, у принципу, и за нашу пољопривреду у предратном периоду. Велика расцепканост и растуреност поседа чинила je да су неки удаљени комади земље били слабо и недовољно обрађени, да се због многих међа, живица и врзина све оранице нису ни могле обрадити у потпуности, што je све још више смањивало и иначе ниске и недовољне приносе (14). Разуме се да и садашња уситњеност наших поседа има све оне негативне стране о којима je горе било речи. Томе би још требало додати да све ово онемогућава или бар у великој мери омета и чини неекономичном и нерационалном употребу савремених пољопривредних машина, тако да резултати које постижемо у пољопривреди не одговарају стварним улагањима које заједница чини у намери да модернизује и повећа производњу на индивидуалним, као и на социјалистичким полшпривредним газдинствима. VII. Из свих наведених разлога нужно би било приступите решавању овог важног питања. Ово тим пре што je успешно искоришћавање земљишта на подручју хидромелйорационих и антиерозионих система, који се код нас сада изграђују и који he се убудуће још y већој мери изграђивати, везано за спровођење комасације или бар арондације земљишта и у вези с тим за подизање нове или реконструкцију постојеће мреже путева, прилаза, итд. Наравне да се не може очекивати да би се комасација па чак и арондација могла спровести лако и без икаквих тешкоћа. Цео тај поступай je дуг и скуп. То захтева у извесним подручјима сложене геодетске

(12) К. Kautsky: n. d., s. 381.

(13) Едуард Ланг: Проблеми савремене комасације (предавање одржано на XXXIX заседању геодета у Визбадену 1954), с. 2 (у рукопису).

(14) Миленко Радотић: Наша сељачка господарства и њихова будућност, Загреб, 1937, с. 48, 49; Г. Гојковић: н. д., с. 29, 30.