Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КООПЕРАЦИИ JA У ПОЉОПРИВРЕДИ

417

регулисани међусобни односи учесника у кооперациях. У том смислу, према томе ко организује производњу, сноси ризик за ангажована средства и присваја произволе остварене кооперации ом, предлажемо следећу класификацију : У прву трупу, коду бисмо назвали кооперации ом у ужем смислу, или правом кооперации ом („виши” облици кооперације), сврстали бисмо заједничку производньу. У овом случају имамо посла са кооперациям у пуном значеньу те речи ]ер се производила организује ангажованьем средстава задруге и индивидуалног произвођача тако да je производња заједничка, да се заједнички сносе трошкови обраде земље и примене осталих агротехничких мера, да je заједнички ризик за ангажована средства и, што je најважније, да je остварени произвол заједничка својина оба учесника у кооперацији која се на основу обрачуна, према проценту учешћа једног и другог у трошковима производите, дели тек на крају производног периода, односно по убирахьу плодова. У другу трупу, коју бисмо назвали кооперацијом у ширем смислу („нижи“ облици кооперације) сврстали бисмо остале облике: контрахирање, кредитирање, пружање услуга, двојну кооперацију (4) и закуп. Код ових облика такође постоји ангажовање средстава задруге и коопераната али je оно такво да производньу организује један од учесника у кооперацији, он сноси ризик производње и постаје власник остварених произвола док се ангажована средства другог учесника новчано проценту и накнађују. С обзиром на поделу ових функција између задруге и индивидуалног пољопривредника у овој групп можемо направити разлику на: 1. Контрахирање, кредитирање и пружахье услуга - код којих je индивидуални поллпривредник тај који организује производњу, сноси ризик за ангажована средства и постаје власник произвола док се учешће задруге новчано процењује и накнађује у новцу или производима, и 2. Двојну кооперацију и закуп, код којих задруга организује производњу, сноси ризик за ангажована средства и присваја производе, накнађујући закупнину односно остале облике учешћа индивидуалног пољопривредника са којим je кооперирала. Кооперација у пол>опривреди je створила низ занимљивих односа и појава које чекају на своје економско, правно и социолошко објашњење (5). Ми ћемо се ограничити на посматрање кооперације са економског аспекта. Настојаћемо да покажемо каква je садржина, која су преимућства и недостаци појединих облика и какви су проблеми који из њих: произилазе, имајући у виду пре свега интерес заједнице као

(4) Овај облик може бити организован и тако да представља заједничку производњу.

(5) Драгоцен материјал за таква истраживан.а даће свакако анкета која се у Одељењу за политичке и правне науке Института друштвених наука у Београду у оквиру студијског пројекта „Друштвена својина и други облици својине у Југославији“ спроводи у општим земљорадничким задругама и индивидуалним газдинствима у целој земљи (по принципу репрезентације). Добар део ставова изнесених у овом чланку резултат je утисака које сам стекао из разговора са руководиоцима (члановима управних одбора и задружних савета) и кооперантима задруга, које сам имао радећи и сам на овој анкети у задругама западне Србије (Обреновац, Ваљево, Коцељево, Крупањ, Лозница, Лешница). Подаци које илустративно наводим махом су из ових задруга.