Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

418

целине, изражен у све актуелнијој потреби подизања пољопривредне производив, као и посебне интересе задруге и индивидуалних пољопривредника у оквиру тог општег интереса. 11. Кооперацией у ужем смислу заједничка производња. Овај облик кооперације, као ни остали уосталом, нема нигде прецизно формулисану садржину већ варира од уговора до уговора. Сматра се највишим зато што пружа највише могућности за савремену обраду земље и примену осталих агротехничких мера. С друге стране, ангажовањем кадра високе стручности, он обезбеђује и примену не само просечно потребних агротехничких мера већ и различит поступай са појединим парцелама, као и ефикасну контролу примене препоручених мера, што није случај са оним облицима кооперације у којима производњу организује индивидуални пољопривредник. Као што je већ напоменуто, овај облик кооперације представља кооперацију у пуном смислу те речи, јер су носиоци производње задруга и индивидуални произвођач паралелно, заједнички je ризик за ангажована средства, a остварени производ заједничка je својина оба учесника у кооперацией до коначног обрачуна, када се дели према учешћу у трошковима производње. Какав je натуралан облик учешћа у трошковима производите једне и друге стране je конкретно питање у које се не намеравамо упуштати. За нас je, међутим, од посебног интереса једна ставка коју срећемо на страни учешћа индивидуалног произвођача у трошковима производив она која се њему признаје као власнику земље на којој се организује заједничка производња односно рента. Може се, у једној начелној дискусији, поставити питање колико je уопште оправдано у једној социјалистичкој заједници на овај начин толерисати постојање ренте, и то у облику који одговара апсолутној ренти, будући да то вначи одступагье од принципа расподеле према раду, и да истовремено повећањем трошкова производње значи терет за пољопривредну производњу. Сматрамо да би сваки уопштен одговор на ово питагье, који иза себе не би имао анализу постојећих услова везаних за степей развоја производних снага у пољопривреди, као и друштвено-политичке односе у нашој земљи у целини, био неадекватен и погрешай. Несумњиво je да je рента као основ учешћа у расподели произвола у социализму у перспективи неодржива. Али, одбацивши колективизацију земље као метод унапређења пољопривредне производње, у алтернативи; не признати ренту и тиме код индивидуалних произвођача убити jeдан од важних стимуланса за кооперацију, или признати ренту и кроз кооперацију унапређивати пољопривредну производњу, везујући je све више за друштвена средства за производњу, чиме се истовремено врши и њен социјалистички преображај, ми смо изабрали ово друго из простог разлога што je терет који пољопривредна пронзводња сноси на име ренте далеко мањи од губитака које би заједница као целина имала због заостале и примитивне пољопривреде. То са своје стране захтева да се улагања у пољопривреди не ограниче на акумулацију остварену у њој, jep je акумулативна способност пољопривреде ионако позната као недовољна, већ да морају бити знатно већа, с тим да терет понесе за-