Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КООШЕРАЦИЈА У ПОЉОПРИВРЕДИ

419

једница као целина. Једино he на тај начин задруге бити у стакьу да успешно организују кооперацију у оквирима довољно широким да се изврши социјалистички преображај и унапређеше пољопривредне производное. У том смислу треба тумачити и тенденцију пораста процента улагаша у пољопривреду у укупким инвестицијама у нашим друштвеним плановима (6). Обрачунаваше ренте може се вршити у фиксном износу који се укључује у трошкове производње независно од величине оствареног приноса, или у проценту од приноса. Под предпоставком да je тај проценат правилно одмерен тако да расподела не иде на штету задруге, обрачунаваше ренте у проценту од оствареног приноса je ситмулативнији облик јер висниу учешћа индивидуалног произвођача доводи у везу са постигнутим резултатима. Међутим, у пракси ср примењује скоро искључиво обрачунавање ренте у фиксном износу. Иако je на први поглед у питашу само техника обрачунаваше, разлози за ово су дубље природе. Наиме, као процент од оствареног приноса рента je категорија расподеле у којој функциоыише као доходак од својине, паралелно са радним дохоцима, као основним обликом социјалистичке расподеле; као фиксни износ укључен у трошкове производное рента je само један од елемената цене коштаньа, и то елемент који има тенденцију сталног релативног (негде чак и апсолутног) опадаша ■— будући да услед сталног подизања технолошког нивоа производње учешће осталих елемената релативно и апсолутно стално расте. Због напред наведених преимућстава која овај облик показу je над осталима, у првим годинама кооперације настојало се да се што већи број коопераната укључи у заједничку производњу. Међутим, при томе се у извесним задругама и комунама овај процес схватао више као процес политичког везивања индивидуалних пољопривредника за друштвени сектор производње a мање као процес економског и производное срашћиваша са друштвеним средствима за производњу у пољопривреди, у чему je и суштина коперације. У појединим случајевима ступало се у заједничку производшу и онда када различити објективни и субјективни услови нису за то пружали повољне могућности. Последица je била да нису постизани очекивани резултати, или ти резултати нису били од подједнаке користи за оба учесника у кооперацији. Међу моментима чији утицај није при склапању уговора о заједничкој произведши узиман у обзир, или то није у довољћој мери, наводимо след ehe: а, квалитет земље на којој се кооперира. Склапан je известан број уговора о заједничкој произведши на парцелама чији квалитет ни je био такав да би могао обезбедити повољне резултате, или то није могао без знатнијих и дугогодишњих улагања. Због тога приноси на тим парцелама, после две године кооперације, нису били довољно високи да би стимулирали на даљу заједничку производњу. С друге стране, при склапашу уговора о заједничкој произведши није прављена довољна ди-

(6) О проблему ренте ближе види Е. Кардељ: Проблеми социјалистичке политике на селу, Београд, 1959, Култура, с. 154 и дал>е.