Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

420

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ференцијација међу пој единим парцелама у висини гарантованих приноса (7), што je такође отежавало њихово постизање и негативно се одражавало на даљи развој овог облика кооперације. б. учешће ренте у трошковима производите. У жељи да кооперацијом обухвате што више површина извесне задруге признавале су у трошковима заједничке производње високе износе на име ренте, што je производњу за задругу чинило мање рентабилном него што би то иначе био с луча ј (8). Несумњиво je да се међу парцелама, с обзиром на различит квалитет земљишта, морају правити извесне разлике у висини признате ренте, али при свем том учешће ренте у трошковима производив не сме да пређе границу изнад ко je долази у питање рентабилност улагања друштвених средстава. в. избор кооперанЗта. Известан број корпераната не придржава се у потпуности упутстава стручњака, неодговорно извршава свој део обавеза, или настоји да оствари уштеду у своју корист чак и по цену смањења приноса. У тим случајевима, због величине ангажованих средстава, задруге кроз заједничку производњу могу бити оштећене више него што би то биле кроз неки други облик кооперације у којима je ризик подељен или у целини пада на кооперанта. Стога у једном дужем периоду кооперације избор копераната постаје неопходан, поготову када се има у виду да се понекад као интересенти за заједничку производњу појављују лица ко ja иначе ни су пољопривредници (радници у предузећима, службеници и сл.) (9), чија производна искуства и интерес за производњу нису велики a који очекују да he на овај начин доћи до веће добити. У оваквим случајевима за задругу je далеко повол>нији закуп земљишта. г. на крају, за развој заједничке производње од значаја су и извесни моменти психолошке природе. Наиме, за један део индивидуалних произвођача земља je још увек главки фактор производње а не један од фактора, те стога неки од њих пружају отпор оваквом облику кооперације ако очекују да he задруга у подели производа учествовати са већим процентом, иако je подела извршена према проценту учешћа у трошковима производње. Због свих ових разлога број коопераната који ступају у заједничку производњу са задругама код извесних задруга стагнира а код неких чак показује тенденцију да пада, док расте број оних који се ангажују на другим облицима кооперације. 111. Кооперацией у ширел смислу. пружање услуга. Контрахирање у чистом облику управо и не значи кооперацију у произведши. То je облигационоправни однос између задруге и индивидуалног шньопривредника којим се овај други обавезује да у одређено време после убирања плодова по уговореној цени испоручи за-

(7) При гарантовању приноса у свиы облицима кооперацнје важну улогу игра осигураше, о чему ће касније бити више речи. (8) Задругама je препоручено да на име ренте признаку до 15.000 динара. Задруга у Ваљеву признавала je у просеку 13.000 ренте, док je на пример задруга .Видојевица“ у Лешници, због посебних у слова у просеку признавала на име ренте више од 20.000 динара по хектару. (9) Тако, на пример, у задрузи у Коцељеву.