Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КООПЕВАЦИЈА У ПОЉОПРИВРЕДИ

421

друзи извесну количину производа, чиме он унапред реализује свој производ. Због тога контрахирање значи производну кооперацију само у комбинацији са кредитирањем и пружањем услуга. Кредитирање je облик кооперације који je y првим годинама привукао највише интересената, и који и данас доживљава стално ширење. Садржина овог облика најбоље показује исправност напред изнетог схватања о могућности преображаја пољопривреде без колективизадије земље. Индивидуални пољопривредник поседује земљу и радну снагу, а не располаже механизацијом потребном за модерну обраду земље, као ни обртним средствима која таква обрада захтева. У таквој ситуацији спајање индивидуалних средстава са друштвеним појављује се као економски интерес и заједнице као целине и индивидуалног пољопривредника и задруге посебно. Преко кредита добијеног од задруге кооперант долази до потребних средстава (ђубрива, сортног семена, стоке, итд.) која иначе не би могао имати, или не би могао имати у довољној количини и у време када су му најпотребнија (током производног периода). Узајмљена средства враћа на крају производног периода и то у производима или новцу, уз извесну минималну канату. Од интереса je и облик кредитирања. У првим годинама примењивао се чак и новчани кредит. Овај je метод, међутим, убрзо напуштен jep се показало да не обезбеђује довољну контролу над употребом средстава датих кредитом. Неки кооперанти су средства добијена кредитом користили у непроизводне сврхе, тако да не само што нису унапредиди своЈу производњу него су, због обавезе према задрузи, доводили своје домаћинство у тежи положа]. Стога се данас индивидуални произвођачи кредитирају искључиво у натуралном облику: у вештачком ђубриву, сортном семењу, племенитим врстама стоке и сл. Као посебан облик кредитирања може се појавити вршење услуга. Вршење услуга као облик кооперације састоји се у томе што задруга средствима из своје механизације организује вршење извесних пол>опривредних радова (орање, сејање, жетва, вршење, итд.) за рачун кооперанта, чиме се, с обзиром на средства којима се радови изводе, побољшава плодност земл,ишта или на други начин унапређује пољопривредна производња. Ако кооперант одмах и у готову плати вредност учињених услуга, рнда у ствари и није реч о кредитирању. Међутим, и овај облик ce најчешће јавља као кредитирање индивидуалног произвођача за износ учињених услуга, јер највећи број коопераната плаћа цену учигьених услуга на крају производног периода и то најчешће у производима (10).

(10) Иако су цене услуга постављене економски имају за основ трошкове и друштвене обавезе задруга по средствима механизације треба напоменути да оне за задругу нису нарочито рентабилне. Основни разлог за то лежи у велико) расцепканоети земљишта која смањује економичност машинске обраде земље. Зато je у појединим задругама машински парк на том плану дефицитаран. Губици се локривају ванпољопривредним ангажовањем машина, најчешће у превозу робе. Примера ради наводимо да су цене ораиьа по хектару земље просечно око 8.0000 динара. Дрне вршегьа истих услуга од стране приватних произвођача у просеку су више, иако ]е квалитет услуга слабији.