Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КООПЕРАЦИЈА У ПОЉОПРИВРЕДИ

423

IV. Неки заједнички проблеми. У целини посматрано процес кооперације у пољопривреди показује тенденције сталног ширења на све већи број коопераната и разноврсније форме кооперације. Из тога ипак не треба извући закључак да тај процес тече без икаквих тешкоћа. Овде помињемо само неколико проблема, више-мање заједничких за све облике кооперације: а. несталност у кооперации, при чему мислимо како на флуктуацију у редовима коопераната, тако и на мењање парцела на којима се кооперира код сталних коопераната. Наиме, један део коопераната, сматрајући да je корисно дејство примењене обраде и других агротехничких мера такво да je довољно за више година, прави паузе у кооперацией, или, ако остаје у кооперацией, захтева кооперацију на парцелама које раније нису биле укл>учене. На тај начин смањује се укупна производив а с друге стране задруге долазе у неповол»ну ситуацију да из године у годину добијају у кооперацију земљиште које je испошњено и слабо обрађивано, што захтева сваке године примену свих агротехничких мера, чиме се трошкови производив знатно повећавају а расподела мења на штету задруге. На садашњем стушьу проблем би се делимично дао решити настојањем да се у свим облицима кооперације склапају уговори на више година, а у даљем развоју, са подизањем производив културе произвођача, треба очекивати да овакве и сличне појаве буду све ређе. б. отпор према осигурању. Код извесног броја коопераната постоји отпор према осигурању које, наравно, нешто повећава трошкове производње. За задругу je осигурање обавезно, али га поједини кооперанти у заједничкој произведши тешко прихватају или, ако je реч о контрахирању, кредитирању и пружању услуга, настоје да га избегну, што je резултат недовољне економске културе и настојања да се остваре уштеде по сваку цену. Због тога je било случајева да су поједини кооперанти, будући да су им усеви били уништени градом и да су стога били у немогућности да на време одговоре својим обавезама према задрузи, настегали да изађу из те обавезе са мотивацијом да je штета настала без њихове кривице. У таквим случајевима задруге, морају своја. права остваривати судским путем, што неповооъно утиче на ширење круга коопераната. Из тих разлога данас известан број задруга условљава склапање уговора о кооперацији осигурањем од извесних природних околности, (града и сл.). Примећује се да, после накнада ширих размера извршених од стране Државног осигуравајућег завода, овај отпор према осигурању опада а чак се појављује интересовање за извесые_рблике осигурања који се код ДОЗ-а не примењују или се примењују под посебним условима (на пример, осигурање од поплава и наноса које се код ДОЗ-а може извршити само колективно за читаву облает). в. недовољно висока производна култура произвођача постаје проблем утолико актуелнији уколико се процес кооперације даље шири јер je заједница као целина, а задруга која организује кооперацију непо-