Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

424

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

средно и посебно, заинтересована да кооперанти обављају свој део послова савесно и на време, у складу са упутствима. стручњака, иначе су резултати који се кооперациям постижу слабији него што би то били с обзиром на остале објектвине услове. Треба напоменути да интересовање индивидуалних произвођача за овај вид сарадње стално расте, чиме улога задруга (а и пол>опривредно-шумарских комора и основних савеза земл>орадничких задруга) добија у своме значају. На крају напомињемо да смо говорећи о кооперации уопште имали у виду пре свега кооперацију у производњи житарица. Кооперација у области повртарства, воћарства, сточарства и др. показу) е још читав низ специфичности у које се сада не можемо упуштати. Напомињемо само да ови облици кооперације захтевају знатно већа улагања, будући да ce ca проблемима производње постављају и проблеми реализације или благовремене прераде ових производа. Ово утолико пре што се чист откуп и даље уступање трговачкој мрежи не показују довољно рентабилним ни за задругу ни за индивидуалне произвођаче. Штавише, због слабости у трговачкој и откупној мрежи један део производа у потпуности пропада сваке године. Због тога неке задруге уз помоћ комуна настоје да подигну погоне или чак мале фабрике за прераду воћа. и поврћа. Кроз овакве и сличне форме (сточарство) .улога и задаци кооперације у пољопривреди постају шири, везујући развој пољопривреде за општи економски и привредни развој подручја на коме ce организују. Закључак из ових излагања о облицима кооперације у пољоприореди био би у складу са њеним напред поменутим циљевима: унапредити пољопривредну производњу и извршити њен социјалистички преображај, не дирајући на овом степену развоја производних снага и друштвених односа у приватно власништво на земљи. Предња излагања показуху да сам облик кооперације није толико битан за могућност унапређења пољопривредне производње колико степей стварне примене свих потребних агротехничких мера у обради земље, који се више или мање у свим облицима може кретати од незнатног до битног утицаја на rrpoизводњу. У том смислу, стојећи на становишту да економска заинтересованост оба учесника у кооперацией треба да буде елемент од пресудне важности при избору облика кооперације, сматрамо да не треба у сваком случају настојати да се иде на заједничку производњу, већ изабрати она) облик који he се, с обзиром на све поменуте факторе, подавит као најприхватљивији, како за задругу тако и за индивидуалног произвођача. Сам процес развоја и ширења кооперације захтеваће постепено кретање од нижих ка вишим облицма кооперације. Такав процес омогућиће да задруге буду у стању да својим сталним економским јачањем успешно организују кооперацију у све ширим размерама и разноврснијим облицима а истовремено би та) процес био у складу са променама у производним искуствима, радним навикама и психологији индивидуалних произвођача.

Александар Вацић