Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

425

РЕНО ЛУДИ JA И дисконта! HVI'ITKT ДРЖАВНОПРАВНОГ ПОВЕТКА

РЕВОЛУЦИЈА И ДИСКОНТИНУИТЕТ ДРЖАВНОПРАВНОГ ПОРЕТКА

Сваким разматрањем односа између револуције као најсложенијег и најзначајнијег преображаја одређеног друштва и државноправног поретка (1) као једног од најважнијих елемената друштвене структуре покрећу ce најтежи проблеми социологије, политичких наука, уставног права, међународног права, итд. С обзиром на то, у оквиру кратког излагања може се учинити само покушај назначења једног тако значајног проблема какав je проблем дисконтинуитета или, пак, континуитета државноправног поретка и то са становишта неке од поменутих научних дисциплина. Taj проблем je нарочито занимљив у аспекту теорије државноправног поретка па ћемо се на исти осврнути. I. У друштву као целини или његовим деловима дешавају се различите промене. Револуције су битни, релативно брзи и најдалекосежнији преображаји друштвене целине. Оне се своде на процес уклањања историски преживелог и неадекватног друштвеног поретка, односно успостављања историски напреднијег и савременијег поретка. Револуције се врше у економици, политичкој и идејној надградњи истовремено или с одређеним редоследом и условљавањем. То су, у ствари, прелази од ниже ка вишој друштвеноекономској формацији, a дешавају ce, y крајњој линији, дејством иманентних законитости друштвеног развоја. Но, то не значи да ce дешавају независно од акције људи, већ напротив: то су највиши изрази и видови разрешења антагонизма историски напредне и назадне класе, које се при том смењују на доминантним позицијама. Та смена се врши на разне начине, што .зависи од тога које ce формације смењују, какви су конкретни. услови појединих друштава, итд. У типичним случајевима револуције се изводе уз непосредну примену насиља, тј. у виду мање или више. израженог грађанског рата, али и у виду сукцесивних преображаја који у целини представљају револуцију и изводе се без непосредне примене насшьа, односно оружане борбе између постојећих класа. Битност револуције састоји ce у извршењу квалитативних промена у економици, политичком систему и идејној надградњи, а не у облику извођења тих промена. Досадашња историја je показала обшье облика револуције. Дисконтинуитет државноправног поретка може се дефинисати као прекид постојања једног и стварања, уместо њега, неког другог државноправног поретка. Све дотле док нормално поСтоји свако конкретно друштво на стадијуму цивилизације има у оквиру свог политичког система једну основну и специфичну организацију државу и један основни и специфичан норматнивни поредак право. Нормална егзистенција друштва условљава континуитет или трајање истог државноправног поретка. Међутим, у две ситуације наста je прекид норма лног

(1) Овад израз употребљавамо, у недостатку бољег, да би се истакла органска повезанрст државе и права, што се изванредно јасно иопољава управо у преображадима током револуциде. Уопште, поставка о нераздводности државе и права има принципиделан значај и не треба да буде само декларацида, него и да се што више покаже у анализи проблема.