Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

426

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

постојања државноправног поретка, односно његово уклањање. У току ратова, обично победничка држава, делимичном или потпуном окупацијом сразмерно елиминише побеђени државноправни поредак трајно или привремено. Уколико je окупација привремена то се сматра инцидентом или прекидом у фактичкој егзистенцији државноправног поретка, али се дешава да се на тај начин заувек или током дугих уклони раније постојећи државноправни поредак. У револуцијама, пак, уместо ранијег ствара се квалитативно друкчији државноправни поредак. Као квалитативан преображај револуција обухвата и државноправни поредак. Оваквим одређивањем појма револуције и појма дисконтинуитета државноправног поретка могуће je истицање раз лике између ових и низа других промена које настају у друштву и овој основној политичкој творевини. 11. Континуитет државноправног поретка није стање непроменл>ивости. Овај елемент друштва, као и сви други, непрекидно се мења. Те промене су разноврсне, али имају увек ограничен домашај. Следствено томе, испољава се и друштвенополитички смисао и формалноправни израз континуитета. Што се тиче државе, очигледне су многобројне и сталне промене. Пре, свега, њен персоналии састав стално се мења, јер једна лица улазе а друга излазе из државне организације. Постојећи органи се мењају у мањој или већој мери, а и укидају једни и стварају други. У целини, државна организација, која траје деценијама па и вековима, мора се усавршавати и прилагођавати новонасталим условима. У таквим временским размацима организациони механизам државе у погледу броја обухваћених лица, метода рада, сред става која користи, итд., мора доживлзавати крупне промене. С друге стране, у правном поретку се врше промене у различитим правцима: одређени правки акти, института и норме нестају, укидају се или престају дејствовати, или ce мање или више мењају, а други настају. Право je у ствари непрекидан процес стварања, примењивања и настајања неопходног скупа инструмената којим се одређује и регулише понашање и учешће појединаца и трупа у најважнијим друщтвеним процесима. Као такво оно мора стално да се прилагођава насталим друштвеним потребама и променама. Али, те промене су далеко маньег знача ja него што су замене једног облика владавине, уређења или политичког режима неким другим. Претварањем монархије у републику, унитарног државноправног поретка у федерацију, демократије у аутократију или обратно представља крупну промену и изгледа и структуралних елемената дотичног државноправног поретка. Па ипак, тиме се не прекида континуитет датог државноправног поретка, тј. не престаје један и не ствара се други уместо гьега. Карактеристично je да се све промене, које не прекидају континуитет државноправног поретка, врше у складу с одређеним правним нормама позитивног права. Оне су легалне. На основу те чињенпце у